Vodič za pronalaženje dobrog posla za pravnike sa položenim pravosudnim ispitom u Srbiji

Ako ste diplomirani pravnik ili ste nedavno položili zahtevni pravosudni ispit, verovatno se suočavate sa morem pitanja i određenom dozom neizvesnosti. Tržište rada za pravnu struku u Srbiji specifično je i često deluje paradoksalno - s jedne strane slušate priče da su pravnici potrebni i traženi, a sa druge strane, broj poslatih radnih biografija i izostanak poziva na razgovore stvaraju potpuno drugačiju sliku. Ovaj tekst je nastao kao svojevrsni putokaz kroz lavirint pravnih karijera, baziran na razmeni realnih, anonimizovanih iskustava kolega koje su prolazile kroz isti proces. Cilj je da vam pruži objektivan pregled situacije u različitim sektorima, od banaka i javnobeležničkih kancelarija, preko izvršiteljstva do advokature i privatnog sektora, bez ulepšavanja i nerealnih obećanja.

Prva i osnovna dilema za svakog ko je stekao zvanje diplomiranog pravnika ili položio pravosudni ispit jeste gde uopšte konkurisati, a da uslovi budu dobri - i to kako u finansijskom smislu, tako i po pitanju uslova rada. Odgovor nije jednostavan i umnogome zavisi od vaših ličnih afiniteta, prioriteta i, ne manje važno, vaše tolerancije na stres, radno vreme i dinamiku posla. Postoje određeni poslovi koji su, po mišljenju mnogih iskusnih praktičara, nužno zlo i mesta koja treba izbegavati, dok su drugi sektori postavljeni kao zlatni standard, mada je do njih teško doći.

Većina kolega se slaže da su banke, poput onih koje su se često pominjale kao Komercijalna banka, Unikredit ili Intesa, među poželjnijim destinacijama za pravnike. Kada je reč o platama u bankarskom sektoru, one su generalno na zavidnom nivou. Poznato je da su u pojedinim bankama plate za pravne pozicije visoke, ali je pitanje koje se logično nameće - kako samostalno doći do posla u banci? Iskustva govore da su banke rigorozne u selekciji. Očekuje se perfektno znanje engleskog jezika, visok prosek na fakultetu i završene studije u roku. Proces selekcije često uključuje testiranje opšte informisanosti i inteligencije, a ono što je možda i presudno - traži se određeni kulturološki fit. Traži se kandidat koji nije pretenciozan, ali ume da se predstavi na najbolji način. Ono što bankarski sektor izdvaja od ostalih jeste mogućnost napredovanja. Iskusne kolege često kažu da kada jednom uđete u bankarski sistem, najlakše se napreduje tako što se menja radno mesto, odnosno prelazi u druge sektore unutar iste ili druge banke. Plate su često poslovna tajna i variraju, ali iskusni pravni savetnici sa više od decenije staža dostižu mesečnu zaradu i preko hiljadu evra, uz brojne beneficije poput bonusa i poslovnih večera. Za mlađe kadrove, početne pozicije mogu krenuti od četrdeset do devedeset hiljada dinara, što svakako zavisi od toga da li je kandidat ušao putem redovnog konkursa ili putem preporuke.

Sa druge strane, postoji značajan broj pravnika koji su svoju priliku potražili u javnobeležničkim (notarskim) kancelarijama. Ovo je oblast koja je, od prebacivanja overa na notare, doživela ekspanziju. Kada su prvi javni beležnici počinjali sa radom, mnogi su se raspitivali i slali svoje biografije, ali često bez odgovora. Vremenom, kako je obim posla rapidno rastao, javila se potreba za većim brojem saradnika. Na pitanje kolika je plata u kancelarijama javnih beležnika, odgovor varira. Početna primanja često se kreću već od tričavih trideset hiljada dinara, ali za kandidate sa položenim pravosudnim ispitom realna očekivanja su od četrdeset pet do sedamdeset hiljada dinara. Međutim, postoji začkoljica. Iako se nude solidne zarade, iza njih često stoji izuzetno naporan rad. Kod javnih beležnika se često radi znatno duže od formalnog osmočasovnog radnog vremena, nekada i subotom, a slobodni dani i bolovanja se uzimaju u krajnjoj nuždi. Iskustva govore da mnogi primaju platu od šezdeset hiljada, ali su prijavljeni na minimalac, dok ostatak dobijaju na ruke. Postoji i velika razlika među samim kancelarijama - neki notari tretiraju svoje saradnike izuzetno profesionalno, dok drugi kreiraju atmosferu u kojoj se obavljaju poslovi koji nemaju veze sa pravom, od kuvanja kafe do drugih administrativnih zadataka. Ipak, za mnoge je ovo kamen temeljac za dalju karijeru, jer stečeno iskustvo može biti odskočna daska za polaganje javnobeležničkog ispita.

Paralelno sa notarijatom, veliko interesovanje vlada i za izvršiteljske kancelarije. Tu su informacije o uslovima i platama prilično kontradiktorne, što zbunjuje mnoge kandidate. Sa jedne strane, čule su se priče da je plata kod izvršitelja mizerna i iznosi svega trideset hiljada dinara, što je za diplomiranog pravnika, a kamoli za osobu sa položenim pravosudnim, gotovo uvredljivo. Sa druge strane, kolege koje su radile na administrativnim poslovima kod izvršitelja potvrđuju da su plate pravnika znatno veće, i da se kreću oko pedeset do sedamdeset hiljada dinara, u zavisnosti od samog izvršitelja. Ono što se iz ugla mnogih smatra bljak aspektom ovog posla jeste odlazak na izvršenja. Postoji doza nelagodnosti i zaziranja od situacija popisivanja tuđe imovine, što mnoge psihički opterećuje. Ipak, činjenica je da pravnici na izvršenja idu uz pratnju policije, te da je to sastavni deo posla. Iako stresno, ovo je posao koji će, prema najavama, postati još obimniji sa stupanjem na snagu novih zakonskih rešenja.

Sa druge strane spektra nalaze se poslovi koje iskusne kolege savetuju da se izbegavaju, a to su pre svega tehnički pregledi automobila i poslovi izdavanja registracionih nalepnica. Iako se čini kao lak i monoton posao, realnost je drugačija. Plate na ovim pozicijama su zaista niske, od dvadeset tri do trideset pet hiljada dinara, i sa vrlo ograničenim mogućnostima za napredak. Čak i nakon više godina, plata retko kada pređe nivo koji ima prosečan automehaničar. Ali, problem je dublji od same plate. Mnogi vlasnici ovih firmi, koji su često po obrazovanju auto-mehaničari, od pravnika očekuju da budu i kuriri, čistačice i potrčci. Obim manuelnih i potpuno nepravnih poslova može biti ponižavajući za nekoga ko je uložio godine u obrazovanje. Kolege koje su radile na ovim mestima kažu da su stranke koje dolaze često neprijatne, da se radi u dve smene i da je to ubedljivo najmanje pravnički posao koji može da vas zadesi. Čak i u očajnoj situaciji, savet je da se ovi poslovi zaobilaze u širokom luku, jer je izuzetno teško kasnije se vratiti u druge pravne sfere.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju pravnici, posebno oni koji su pravosudni položili kasnije, jeste pronalaženje posla u advokaturi. Advokatura je domen u kome su šanse i izazovi podjednako veliki. Iako se san mnogih o samostalnoj kancelariji često sudara sa surovom realnošću, mnogi su rešili da ipak krenu tim putem. Problem je u tome što oglasa za advokatske pripravnike ili saradnike gotovo da nema na standardnim portalima za zapošljavanje. Kako pronaći posao u advokatskoj kancelariji? Lično odlazak od vrata do vrata i ostavljanje CV-ja pokazao se kao metoda sa različitim rezultatima. Dok neki advokati cene takvu proaktivnost i odlučnost, drugi, posebno u velikim kancelarijama, to smatraju neprofesionalnim. Iskustva kolega su podeljena - jedni su naišli na zid arogancije gde ih sekretarice bukvalno nisu puštale dalje od ulaza bez preporuke, dok su drugi upravo na taj način pronašli principala za staž. Početne plate u advokaturi su niske, često se kreću od dvesta do četiristo evra za pripravnike, dok saradnici sa pravosudnim mogu očekivati od četrdeset do osamdeset hiljada dinara, pa i više u zavisnosti od ugleda i obima posla kancelarije. Problem je i finansijski teret upisa u Advokatsku komoru, koji iznosi nekoliko hiljada evra, što za mnoge predstavlja nepremostivu prepreku. Ima primera gde kancelarije finansiraju upis u komoru, ali se to reguliše kroz obavezu ostanka na radu određeno vreme, što je obostrano korisno rešenje.

Što se tiče velikih advokatskih kancelarija koje se rangiraju na međunarodnim listama, poput onih koje svi znaju i koje su locirane u centralnim gradskim ulicama, proces selekcije je rigorozan. Spremite se na testove inteligencije, ličnosti, prevod stručnog teksta sa engleskog i rešavanje složenih pravnih slučajeva, na primer iz oblasti Međunarodnog privatnog prava ili kompanijskog prava. Tamo se podrazumeva da formalno radno vreme ne postoji i da ste dostupni dok se posao ne završi. Za one koji uspešno prođu kroz takozvane igre gladi, karijera može biti veoma uzbudljiva i finansijski isplativa.

Kada je reč o privatnim firmama i korporacijama, iskustva su toliko raznolika da je teško dati jedinstvenu formulu. Pojedine kompanije u proizvodnji, poput onih iz segmenta građevinarstva ili proizvodnje dečije opreme, često nude početne plate koje su potpuno nerealne, na primer trideset pet hiljada dinara, sa objašnjenjem da će plata brzo rasti. Međutim, nije uvek tako. Sa druge strane, postoje velike korporacije gde su plate za pravnike stabilne, pristojne i kreću se od sedamdeset do sto hiljada dinara, ali se traži specifično iskustvo, perfektan engleski, a radno vreme je fiksno. Postoje i primeri gde je pravnik u fabrici plaćen značajno bolje nego sudijski saradnik, ali je i posao monoton. Kolege koje su radile u firmama koje vode pravne baze i bave se prečišćavanjem tekstova propisa ističu da su tamo uslovi rada dobri i da postoje ogromni bonusi, pa ukupna primanja mogu premašiti sedamdeset hiljada dinara mesečno. Interesantna je i sfera ljudskih resursa, gde se sve češće zapošljavaju pravnici, ali je to posao koji zahteva poznavanje radnog prava i psihologije, a često se bavi i procesom selekcije i rešavanjem radnih sporova.

Velika frustracija među pravnicima vlada kada je tema pronalazak posla u državnom sektoru i pravosuđu. Postoji duboko uvreženo mišljenje da je gotovo nemoguće dobiti posao u sudu, tužilaštvu ili katastru bez debele veze, partijske knjižice ili rodbinskih veza. Iako ovo nažalost često jeste realnost, ne treba gubiti nadu. Plate u pravosuđu su poznate - sudijski saradnici startuju sa platom od oko pedeset dve hiljade dinara, koja se sa stimulacijom i napredovanjem (viši savetnik) vremenom penje i do osamdeset hiljada. Međutim, mnogi ističu da je atmosfera u srpskim sudovima, od fizičkog izgleda zgrada do mentaliteta zaposlenih, često obeshrabrujuća. Opisana je i situacija u katastru, gde je plata za pravnika sa pravosudnim na određeno vreme iznosila tek nešto preko trideset dve hiljade dinara, što je za mnoge bilo bolje nego sedeti kod kuće, ali daleko od zadovoljavajućeg. Priče o Pravosudnoj akademiji su takođe kontradiktorne - iako je osmišljena da bude glavni put za ulazak u pravosuđe, mnogi završeni polaznici nisu dobili posao sudije ili zamenika tužioca, dok istovremeno na te pozicije dolaze ljudi za koje se sumnja da nemaju adekvatne kvalifikacije.

Generalna situacija u zemlji sa položenim pravosudnim je takva da ima nade za dobar posao, ali je konkurencija izuzetno velika i često morate imati sreće. Oglasi na Infostudu privlače i po sto pedeset kandidata za jednu poziciju. Poslodavci sve češće traže dobro znanje engleskog jezika, iskustvo i relativno mlade ljude, najčešće ispod trideset pet godina. Postoji paradoks - mnogo je pravnika koji traže posao, ali se mnogi poslodavci žale da ne mogu da nađu kvalitetnog kadra. To ukazuje na raskorak između znanja koje se stiče na fakultetu i veština koje su potrebne u praksi. Jedna od ključnih stvari koju su mnoge kolege primetile jeste da smo i sami krivi za srozavanje profesije. Često se dešava da neko prihvati da radi za izuzetno malu platu, čime ruši cenu rada za sve ostale. Kada na razgovoru za posao tražite platu od osamdeset do sto hiljada dinara, što je objektivno adekvatno za nekoga sa više godina iskustva, često se dešava da poslodavci padaju u nesvest jer uvek postoji neko sa istim kvalifikacijama ko je spreman da radi za duplo manje.

Ima li vas zovu na razgovore za posao? To je pitanje koje se provlači kroz diskusije. Većina se slaže da je teško dobiti i sam poziv. Neki su poslali na desetine prijava, a da im se niko nije udostojio ni da odgovori. Nailazili su na oglase koji se konstantno ponavljaju, što implicira veliku fluktuaciju zaposlenih, što je opet znak loših uslova rada, bilo finansijskih ili u pogledu organizacije. Dogodila se i situacija da kandidat prođe dva kruga selekcije, razgovor sa stručnim licem i HR-om, pa čak i testiranje koje deluje kao potpuno ponižavajuće za nekoga sa pet godina iskustva - poput testova poznavanja rada na računaru i osnovnog engleskog. To ostavlja gorak ukus i osećaj da je posao već unapred dodeljen nekom drugom, a da se konkurs raspisuje samo forme radi.

Na pitanje da li je bolje raditi u privatnom ili javnom sektoru, odgovor je subjektivan. U javnom sektoru se najčešće radi pet dana u nedelji, od ponedeljka do petka, za razliku od privatnika gde je rad subotom česta pojava. Iako ima privatnih firmi u kojima se to ne praktikuje, one su izuzetak, a ne pravilo. Ljudi u javnom sektoru u manjim sredinama često tamo ostaju decenijama uprkos maloj plati, jer im posao daje sigurnost, fiksno radno vreme i platu koja redovno leže. Nasuprot tome, u privatnom sektoru postoji mogućnost za rapidnije napredovanje i veću početnu platu, ali i veći rizik, nestabilnost i često kulturni šok u odnosu na kolege iz drugih struka.

Kao primer dobre prakse u privatnom sektoru, navodi se slučaj kolege koji je, nakon višemesečnog traženja i nekoliko pregovora koji su propali jer je tražio previše, jednostavno promenio taktiku. Smanjio je svoje reference u CV-ju i sakrio činjenicu da ima položen pravosudni, kako ne bi zastrašio potencijalne poslodavce koji su sujete radi izbegavali da zaposle nekoga pismeniijeg ili stručnijeg od sebe. Iako zvuči apsurdno, ovo je realnost u zemlji gde se često na rukovodećim mestima nalaze ljudi bez fakulteta, koji su svojim radom došli do pozicije i sada paze da ih neko ne ugrozi. Ta strategija je urodila plodom, i za rezultat je dala posao sa platom koja je, iako početna i niska, bila bolja od nule i omogućila mirniju potragu za nečim boljim.

Stažiranje i pripravnički staž su posebna priča. Dok su ranije pripravnici u sudovima bili neplaćeni ili su primali simbolične naknade, danas je situacija nešto drugačija, ali još uvek daleko od idealne. Volontiranje u sudu i dalje traje po dve godine, i to je period bez velikih prihoda, tokom kog se stiče neprocenjivo iskustvo, ali i uvidi u sporu i tromu pravdu. Pronaći advokata koji bi fiktivno prijavio pripravnika, a da ovaj radi neki drugi posao, gotovo je nemoguće bez bliskih veza, jer je to izuzetno rizično i komora to strogo sankcioniše. Pokušaji da se pronađe takav aranžman često su završavali neuspehom, jer je to usluga koja se čini samo najbližima.

Što se tiče zarada u manjim gradovima, situacija je još teža. Dok u Beogradu i Novom Sadu postoji širok spektar poslova, u mestima sa dvadeset pet hiljada stanovnika postoji bukvalno jedna fabrika i par advokata. Plata od pedeset hiljada dinara tamo se smatra izuzetnom. Ljudi se hvataju za svaku slamku spasa, konkurisanja za poslove za koje su prekvalifikovani, jer je sedenje kod kuće sa skupocenom diplomom mentalno ubitačno. Sa druge strane, postoje i svetli primeri - devojka koja je sa dvadeset pet godina položila ceo pravosudni ispit u svom gradu, kao jedina u generaciji, i dalje nije mogla da nađe posao, dok su istovremeno deca tužilaca i sudija dobijala mesta bez ikakvih problema.

Postavlja se i pitanje koja su to dodatna znanja koja poslodavci traže. Engleski jezik se podrazumeva, i to ne pasivno, već aktivno i poslovno. Traži se poznavanje rada na računaru, iako se to od vas kao diplomiranom pravniku očekuje. Ono što vas zaista izdvaja su specifične veštine - poznavanje oblasti javnih nabavki, bezbednosti i zdravlja na radu, ili posedovanje vozačke dozvole. Ispit za službenika za javne nabavke ili slični stručni ispiti mogu biti presudni faktori koji će vas izdvojiti iz gomile.

Kako izgleda tipičan razgovor za posao? Vrlo različito. Od ekstremno profesionalnih i prijatnih iskustava u renomiranim firmama gde su razgovori sa HR-om i advokatom bili konstruktivni, do onih gde je vlasnik bio nepismen i gde se razgovor vodio u potpuno neadekvatnim uslovima. Pitanja o tome zašto ste završili prava, koji vam je bio prosek ili zašto želite baš taj posao, iako vam se čine banalnim, često su presudna. Iznenađujuće je koliko poslodavaca očekuje da znate posao odmah, a nisu spremni da vas obuče. Ceni se iskustvo u privredi, pa čak i ono koje nije direktno u struci, jer pokazuje da ste radno naviknuti i odgovorni.

U koje još sektore može jedan pravnik? Iskustva govore o agencijama za naplatu potraživanja koje su se dosta proširile. Tu su uslovi rada često napeti, pod pritiskom targeta, ali i plate mogu biti stimulativne. Bilo je primera gde su se tražili saradnici u više gradova odjednom. Ko voli dinamiku i ne plaši se napornog rada, ovo može biti opcija. Nasuprot tome, posao u osiguranju kao prodavac životnog osiguranja za mnoge je neprihvatljiv, jer ima više veze sa prodajom i telemarketingom nego sa pravom. Iako vas pozovu na razgovor jer ste poslali CV, brzo se ispostavi da je reč o potpuno drugoj vrsti angažmana, što je zaista obeshrabrujuće.

Kada sumiramo sve navedeno, jasno je da je pronalazak idealnog posla za pravnika u Srbiji često dugotrajan i iscrpljujući proces. Potrebno je biti strpljiv, istrajan i mudar. Ponekad je potrebno prihvatiti i lošije plaćen posao da bi se steklo iskustvo, ali sa jasnim planom i ciljem gde želite da budete za godinu, dve ili pet. Ne treba dozvoliti da vas obeshrabri neodgovaranje na prijave - to je naša tužna realnost. Ne treba se stideti korišćenja poznanstava i preporuka, jer je to način na koji sistem funkcioniše i to nije nužno negativno - već je pitanje preživljavanja. Iznad svega, morate znati svoju vrednost. Plata od trideset pet hiljada dinara za diplomiranog pravnika sa iskustvom nije realna i ne treba je prihvatati kao trajno rešenje, već eventualno kao kratkoročni izvor prihoda dok se ne ukaže bolja prilika.

Na kraju, možda je najvažniji savet onih koji su prošli kroz sve faze - od pripravničkog, preko pravosudnog, do menadžerskih pozicija ili samostalne advokature: ne odustajte. Profesija pravnika je i dalje jedna od najplemenitijih i najpotrebnijih. Potrebni su nam mladi, sposobni i obrazovani ljudi u sudovima, bankama, firmama, da brane prava građana i unose red u pravni promet. Situacija nije sjajna, mnogi su zbog nje ogorčeni i razočarani, degradirani i potcenjeni. Ali, sa dovoljno znanja, hrabrosti i malo sreće, može se pronaći mesto pod suncem. Samo hrabro napred, jer kako su mnogi rekli - mladi smo i brzo će doći naše vreme, a radno iskustvo koje sada stičemo, čak i ono loše, jednog dana će biti presudna prednost.