Vegetarijanstvo, veganizam i sirova ishrana: iskustva, zdravlje i prelazak

Pitanja o tome koliko ljudi praktikuje vegetarijanstvo, da li se pridržavaju pravila, zašto su prešli na takav način ishrane, da li im smeta ukus mesa, kakve promene osećaju, šta znači biti vegan, kakva su iskustva sa sirovom hranom i zašto društvo često reaguje čudno - česta su i slojevita. Iza svakog od ovih pitanja stoji jedna lična priča, ali i niz zajedničkih tema: etika, zdravlje, navika, ukus, porodica, kultura, ekonomija i informisanost. Zato je o vegetarijanstvu, veganstvu i sirovoj ishrani nemoguće govoriti jednom rečenicom ili jednim pravilom. Ono što je za nekoga pitanje morala, za drugoga je pitanje zdravlja, a za trećega jednostavno pitanje ukusa i telesnog osećaja.

Zašto ljudi prelaze na ishranu bez mesa

Najčešći razlozi za prelazak na vegetarijansku ishranu mogu se podeliti na nekoliko velikih grupa. Prva je etička: nespremnost da se životinje uzgajaju, drže i ubijaju radi hrane. Ljudi koji ovo navode često kažu da ne žele da budu deo lanca u kojem živo biće postaje proizvod. Druga grupa razloga je zdravstvena: uverenje da ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, žitaricama i orašastim plodovima može biti lakša za organizam, da smanjuje osećaj težine i da pozitivno utiče na krvnu sliku, pritisak i opšte stanje. Treća grupa je senzorna: mnogi ljudi jednostavno ne podnose ukus, miris ili teksturu mesa, pa ga izbegavaju bez ideološkog stava. Četvrta grupa je ekološka: svest o tome da stočarstvo troši velike količine vode, hrane i zemljišta. Peta grupa je religijska ili duhovna: različite tradicije praktikuju post, nenasilje ili obrede u kojima je meso isključeno. Šesta grupa je praktična: nekome je jednostavno lakše, jeftinije ili dostupnije da se hrani biljno.

Važno je razumeti da razlozi nisu uvek čisti i jednostavni. Neko može početi iz etike, a nastaviti iz navike. Neko može preći zbog zdravlja, a kasnije razviti i empatiju prema životinjama. Neko može želeti da smanji meso, ali ne i da ga potpuno izbaci. Zato je korisno govoriti o spektru, a ne o crno-beloj podeli. Vegetarijanstvo nije jedna tačka, već niz različitih praksi koje se razlikuju od osobe do osobe, od kulture do kulture i od perioda života do perioda života.

Vrste vegetarijanstva i srodni obrasci ishrane

Kada se govori o vegetarijanstvu, često dolazi do terminološke zbrke. U praksi se najčešće pominju sledeći oblici:

Poluvegetarijanstvo ili fleksitarijanstvo

Ovo nije strogo vegetarijanstvo. Osoba uglavnom izbegava crveno meso, a ponekad jede piletinu, ribu ili meso samo u posebnim prilikama. Neki ovo nazivaju i „svestrano ograničavanje mesa“. Iako nije isto što i vegetarijanstvo, fleksitarijanstvo može biti korak ka smanjenju unosa mesa i često se pokazuje održivijim za ljude koji ne žele potpuni prestanak.

Pesketarijanstvo

Osoba ne jede meso kopnenih životinja, ali jede ribu i morske plodove. U široj javnosti se ponekad pogrešno naziva vegetarijanstvom, ali strogo govoreći, riba je životinjskog porekla. Zato je preciznije reći da je to poseban obrazac ishrane. Mnogi ljudi koji ne jedu meso, ali jedu ribu, biraju ovaj pristup iz zdravstvenih razloga ili zato što im je riba jedini izvor životinjskih proteina koji im odgovara.

Lakto-ovo vegetarijanstvo

Ovo je verovatno najpoznatiji oblik vegetarijanstva u našim krajevima. Osoba ne jede meso, ni ribu, ni morske plodove, ali konzumira mleko, mlečne proizvode i jaja. Mnogi ljudi koji kažu „ja sam vegetarijanac“ upravo misle na ovaj obrazac. U praksi, lakto-ovo vegetarijanci mogu relativno lako da zadovolje potrebe za proteinima, kalcijumom i vitaminom B12 ako vode računa o raznovrsnosti.

Lakto vegetarijanstvo i ovo vegetarijanstvo

Lakto vegetarijanci koriste mleko i mlečne proizvode, ali ne jedu jaja. Ovo vegetarijanci jedu jaja, ali ne mleko i mlečne proizvode. Oba oblika su podgrupe vegetarijanstva i zahtevaju malo više planiranja, ali nisu retka.

Veganstvo

Veganstvo isključuje sve namirnice životinjskog porekla: meso, ribu, morske plodove, mleko, sir, jogurt, jaja, med i sve sastojke koji od njih potiču. Za mnoge vegane to nije samo način ishrane, već i stav prema životinjama, prirodi i potrošnji. Veganska ishrana može biti nutritivno potpuna, ali zahteva znanje, planiranje i često suplementaciju, pre svega vitaminom B12.

Siromašniji oblici i posebne varijante

Postoje i strože varijante, poput onih koje izbegavaju povrće koje raste ispod zemlje, zatim fruktarijanstvo koje se zasniva na plodovima, kao i sirova ishrana koja uključuje samo neobrađenu hranu. Neke od ovih varijanti mogu biti nutritivno rizične ako se praktikuju dugoročno bez stručnog nadzora. Zato je važno razlikovati ideju od zdravstveno bezbedne prakse.

Etika, zdravlje i ukus: tri najčešća motiva

Kada se ljudi pitaju zašto neko ne jede meso, odgovori se često svode na tri reči: etika, zdravlje i ukus. Ipak, svaki od njih ima nijanse. Neko ne jede meso jer smatra da je ubijanje životinja nemoralno. Neko ne jede meso jer veruje da je ono teško za varenje, da sadrži hormone, antibiotike ili zasićene masti. Neko ne jede meso jer mu se jednostavno gadi. Neko ne jede meso jer ga je porodica tako učila. Neko ne jede meso jer želi da smanji svoj ekološki otisak. Neko ne jede meso jer je osetljiv na teksturu, miris ili ukus.

Ono što je zajedničko jeste da odluka često dolazi postepeno. Mnogi prvo izbace crveno meso, pa piletinu, pa ribu, pa možda mleko i jaja. Drugi prekinu naglo, nakon što vide ili pročitaju nešto što ih duboko pogodi. Treći nikada ne prekinu potpuno, ali smanje meso na jedan ili dva obroka nedeljno. Svi ti putevi su validni ako vode ka zdravijem i svesnijem odnosu prema hrani.

Važno je ne pripisivati ljudima osobine na osnovu ishrane. Vegetarijanac nije automatski humaniji, mirniji ili zdraviji. Mesojed nije automatski agresivan, nemoralan ili bolesn. Ishrana je jedan deo života, ne cela ličnost. Kada se ova granica pređe, razgovor prestaje da bude koristan i postaje sukob identiteta.

Šta se menja u telu i umu nakon prelaska

Ljudi koji pređu na vegetarijansku ili vegansku ishranu često prijavljuju različite promene. Neke su fizičke: lakši stomak, redovnija probava, manje nadutosti, više energije, bolja koža ili kosa. Druge su psihičke: osećaj smirenosti, zadovoljstva zbog odluke, manje griže savesti, veća empatija. Treće su socijalne: osećaj izolovanosti, potreba da se stalno objašnjava, suočavanje sa komentarima i predrasudama.

Nije moguće tvrditi da će svako osetiti isto. Neko će se osećati bolje odmah, neko će proći kroz period prilagođavanja, a neko će osetiti slabost ako ne planira obroke. Promene zavise od toga šta se jede pre i posle, koliko se vodi računa o vitaminima i mineralima, koliko se spava, kreće i koliko je čovek pod stresom. Vegetarijanstvo samo po sebi nije garancija zdravlja - kao ni mesojedstvo. Postoje ljudi koji ne jedu meso, a hrane se veoma nezdravo: žive na prženom krompiru, testu, slatkišima i gaziranim pićima. Isto tako, postoje ljudi koji jedu meso, a hrane se izbalansirano, sa mnogo povrća i voća.

Kada je reč o emocijama, neki ljudi primećuju da su osetljiviji ili smireniji nakon što su izbacili meso. To može biti povezano sa promenom ishrane, ali i sa psihološkim efektom odluke, sa promenom životnog stila, sa manje alkohola i kafe, sa većim unosom voća i povrća ili jednostavno sa životnim okolnostima. Ne postoji jednostavan dokaz da meso samo po sebi izaziva strah, agresiju ili emocionalnu hladnoću. Ali postoji iskustvo mnogih ljudi da im je telo lakše i um mirniji kada jedu manje teške hrane. To iskustvo treba poštovati, ali ne i pretvarati u univerzalno pravilo.

Nutritivni izazovi: proteini, gvožđe, vitamin B12, kalcijum i omega-3

Najčešća pitanja o vegetarijanskoj ishrani tiču se nutrijenata koji se tradicionalno povezuju sa mesom: proteini, gvožđe, vitamin B12, cink, kalcijum i omega-3 masne kiseline. Istina je da se svi ovi nutrijenti mogu uneti i bez mesa, ali je istina i da je za neke od njih potrebno više znanja i planiranja, naročito kod vegana.

Proteini

Proteini su gradivni elementi mišića, kože, kose, enzima i hormona. Meso je bogat izvor kompletnih proteina, ali to ne znači da su biljni proteini loši. Mahunarke, soja, leblebije, pasulj, grašak, sočivo, tofu, tempeh, sejtan, orašasti plodovi, semenke, kvinoja, heljda i integralne žitarice mogu obezbediti sve potrebne aminokiseline ako se kombinuju tokom dana. Nije neophodno kombinovati ih u svakom obroku, ali je korisno jesti raznovrsno.

Gvožđe

Gvožđe iz biljaka je takozvano nehem gvožđe i telo ga apsorbuje nešto slabije nego gvožđe iz mesa. Zato vegetarijanci i vegani treba da obrate pažnju na namirnice bogate gvožđem: sočivo, pasulj, leblebije, spanać, cveklu, brokoli, semenke bundeve, susam, orahe, suvo voće i integralne žitarice. Vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa, pa je dobro uz obrok koji sadrži biljno gvožđe dodati papriku, citrusno voće, paradajz ili kiseli kupus. Kafa, čaj i kalcijum mogu smanjiti apsorpciju ako se uzimaju neposredno uz obrok.

Vitamin B12

Vitamin B12 je najvažniji nutrijent o kojem vegani i strogi vegetarijanci moraju da vode računa. On se prirodno nalazi u namirnicama životinjskog porekla: mesu, ribi, jajima, mleku i mlečnim proizvodima. Biljke ga ne proizvode u aktivnom obliku. Zato se veganima i mnogim vegetarijancima preporučuje suplementacija ili korišćenje namirnica obogaćenih vitaminom B12. Nedostatak B12 može se razvijati godinama, jer telo ima rezerve, ali posledice mogu biti ozbiljne: anemija, umor, problemi sa pamćenjem, trnjenje u rukama i nogama, pa i neurološki problemi. Zato je redovna kontrola krvi i eventualna suplementacija mudar izbor.

Kalcijum, vitamin D i omega-3

Kalcijum se može uneti iz brokolija, kelja, badema, susama, tofu-a, mahunarki i obogaćenih biljnih napitaka. Vitamin D se stvara pod suncem, ali ga mnogi ljudi imaju nedovoljno, posebno zimi. Omega-3 masne kiseline mogu se naći u lanenom semenu, chia semenu, orasima, konopljinom semenu i algama. Ako se ovi nutrijenti ne unose dovoljno, mogu se javiti problemi sa kostima, kožom, imunitetom i krvnim sudovima. Zato je za svakog vegetarijanca, a posebno vegan, korisno da povremeno uradi krvnu sliku i konsultuje nutricionistu.

Veganstvo: kada se izbaci sve životinjsko

Veganstvo je najstroži oblik biljne ishrane. Vegani ne jedu meso, ribu, morske plodove, mleko, sir, jogurt, pavlaku, jaja, med, želatin, karmin i druge sastojke životinjskog porekla. Mnogi vegani ne koriste ni kožu, vunu, svilu ili proizvode koji su testirani na životinjama. Za neke je to filozofski stav o pravima životinja, za neke pitanje ekologije, za neke zdravlja, a za neke kombinacija svega.

Veganska ishrana može biti veoma raznovrsna: povrće, voće, mahunarke, žitarice, orašasti plodovi, semenke, alge, tofu, tempeh, sejtan, biljni napici, humus, salate, supe, variva, kolači bez jaja i mleka. Ipak, ona zahteva više pažnje nego lakto-ovo vegetarijanstvo. Najveći izazovi su vitamin B12, gvožđe, cink, kalcijum, omega-3 i ponekad vitamin D. Uz dobro planiranje i suplementaciju, veganska ishrana može biti potpuna za odrasle osobe. Za decu, trudnice i dojilje neophodan je stručni nadzor.

Česta zabluda je da su vegani automatski mršavi ili bolesni. Neki vegani jedu veoma nezdravo: mnogo prženih jela, slatkiša, belog hleba i procesuirane hrane. Drugi jedu izuzetno kvalitetno i imaju odlične krvne nalaze. Kao i u svemu, važan je kvalitet, a ne samo etiketa.

Sirova ishrana: prednosti, mitovi i realnost

Sirova ishrana, poznata i kao raw food, podrazumeva da se hrana ne izlaže visokim temperaturama. U praksi to znači mnogo voća, povrća, orašastih plodova, semenki, klica, avokada, maslinovog ulja, sušenog voća i ponekad fermentisanih namirnica. Neki ljudi jedu isključivo sirovu hranu, drugi kombinuju sirovo i kuvano. Ideja je da se očuvaju enzimi, vitamini i minerali koji se kuvanjem mogu delimično izgubiti. Dodatno, sirova hrana ima više vlakana i vode, pa može dati osećaj sitosti i olakšati probavu.

Ipak, sirova ishrana nije čarobni lek. Nije tačno da se „kuvanjem ubija sve“ i da su sirovi obroci uvek zdraviji. Neke namirnice su bolje kad se kuvaju: paradajz, šargarepa, brokoli i spanać mogu osloboditi više nutrijenata nakon laganog kuvanja. Neke biljke sadrže antinutrijente koji se smanjuju kuvanjem. Sirova ishrana može biti siromašna proteinima, kalcijumom, gvožđem, vitaminom B12 i omega-3 ako se ne planira pažljivo. Takođe, može biti teška za varenje kod osetljivih osoba i može dovesti do nedovoljnog unosa kalorija, gubitka težine i hormonskih problema. Zato je najbolje da se svaka promena uvodi postepeno i uz stručnu pomoć.

Priče o tome da su se ljudi od teških bolesti izlečili isključivo sirovom hranom treba primati sa oprezom. Ishrana može podržati zdravlje, ali ne može zameniti lekarsku terapiju. Svaka ozbiljna bolest zahteva timski pristup: lekare, nutricioniste, psihološku podršku i realna očekivanja.

Ishrana svetlošću i ekstremni pristupi

Povremeno se mogu čuti priče o „ishrani svetlošću“, u kojoj se tvrdi da čovek može živeti bez hrane, samo od svetlosti ili vazduha. Takve tvrdnje nemaju naučno utemeljenje i mogu biti veoma opasne. Ljudsko telo ne može dugoročno da funkcioniše bez energije, proteina, masti, vitamina i minerala. Gladovanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica, pa i smrti. Zato ovakve ideje treba posmatrati kao pseudonauku, a ne kao alternativni način ishrane.

Slično je i sa ekstremnim dijetama koje obećavaju „detoks“ ili „pročišćenje“ za nekoliko dana. Telo ima svoje organe za izbacivanje otpadnih materija: jetru, bubrege, pluća, creva i kožu. Oni rade neprekidno. Pravilna ishrana, voda, san i kretanje pomažu im, ali nijedan napitak ili režim ne može da „očisti“ organizam preko noći. Zdravlje se gradi godinama, a ne nedeljama.

Društveni pritisak, predrasude i kako razgovarati o izboru

Ljudi koji ne jedu meso često se susreću sa čudnim pogledima, šalama, pa i otvorenim neprijateljstvom. Ponekad se njihov izbor povezuje sa sektom, pomodarstvom, elitizmom ili nametanjem. Ponekad im se u restoranu ponudi samo salata i hleb. Ponekad rodbina na slavi ili rođendanu ne zna šta da im stavi na tanjir. Ponekad kolege na poslu stalno komentarišu šta jedu. Ovo može biti iscrpljujuće, ali se može ublažiti mirnim i jasnim razgovorom.

Prvi korak je da se ne ulazi u raspravu o tome ko je u pravu. Ako neko pita zašto ne jedete meso, možete reći: „Moj izbor je takav iz zdravstvenih ili etičkih razloga“ i ne morate ulaziti u detalje. Ako neko pokušava da vas ubedi, možete reći: „Poštujem tvoj izbor, molim te poštuj i moj.“ Ako neko pravi šalu, možete se nasmejati i promeniti temu. Ako neko agresivno napada, možete prekinuti razgovor. Nije vaša obaveza da obrazujete svakoga.

Sa druge strane, vegetarijanci i vegani ne bi trebalo da nameću svoj način života drugima. Nije u redu govoriti mesojedima da su ubice, da su nemoralni ili da su neuki. Takav pristup izaziva otpor i šteti samoj ideji. Najbolji način da se nešto promeni jeste lični primer: mirno, dosledno i bez osude. Ljudi se često zainteresuju kada vide da neko jede ukusno, zdravo i bez mnogo komplikacija.

Praktični vodič za prelazak na vegetarijansku ishranu

Ako razmišljate o prelasku na vegetarijansku ishranu, ne morate sve da promenite preko noći. Postepeni pristup često daje bolje rezultate. Evo nekoliko praktičnih koraka:

1. Počnite sa jednim obrokom bez mesa

Odaberite jedan obrok dnevno ili jedan dan nedeljno koji će biti bez mesa. To može biti doručak, ručak ili večera. Vremenom povećavajte broj takvih obroka. Tako ćete lakše otkriti šta vam prija i koje namirnice vam nedostaju.

2. Naučite da kuvate osnovne namirnice

Mahunarke, žitarice i povrće zahtevaju malo veštine. Sočivo se kuva brzo, pasulj zahteva potapanje, a leblebije mogu biti osnova za humus. Naučite da spremate variva, supe, salate, pečeno povrće, pljeskavice od soje ili leblebija, i umake od semenki. Kada imate nekoliko osnovnih recepata, ishrana postaje mnogo lakša.

3. Ne zaboravite proteine

Svaki obrok treba da sadrži izvor proteina: mahunarke, tofu, tempeh, sejtan, orašaste plodove, semenke, kvinoju, heljdu ili integralne žitarice. Ako jedete jaja i mlečne proizvode, oni takođe mogu biti deo obroka. Cilj je da se osećate sito i da imate stabilnu energiju.

4. Vodite računa o vitaminu B12

Ako ne jedete meso, a posebno ako ne jedete ni jaja ni mlečne proizvode, razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom o suplementaciji vitaminom B12. Redovna kontrola krvi pomaže da se nedostatak otkrije na vreme.

5. Planirajte obroke i kupovinu

Nedeljno planiranje obroka štedi vreme, novac i nerve. Napravite spisak namirnica i kupujte sezonsko povrće i voće. Smrznuto povrće je često jednako hranljivo kao sveže i može biti praktičnije. Integralne žitarice, mahunarke i konzervirane namirnice mogu biti osnova brzih obroka.

6. Budite strpljivi sa sobom i drugima

Prelazak može trajati mesecima ili godinama. Ponekad ćete pogrešiti, pojesti nešto što niste planirali ili se osećati nesigurno. To je normalno. Važno je da se ne kažnjavate i da nastavite dalje. Isto tako, budite strpljivi sa ljudima oko sebe koji možda ne razumeju vaš izbor. Vremenom će se navići.

Kako sastaviti uravnotežen obrok bez mesa

Uravnotežen vegetarijanski obrok može izgledati ovako: jedna polovina tanjira je povrće, jedna četvrtina su složeni ugljeni hidrati, a jedna četvrtina su proteini. Povrće može biti sirovo, kuvano, pečeno ili dinstano. Složeni ugljeni hidrati uključuju integralni pirinač, kvinoju, heljdu, bulgur, ovsene pahuljice, integralne testenine ili krompir. Proteini mogu biti sočivo, pasulj, leblebije, tofu, tempeh, sejtan, jaja, sir, jogurt ili kombinacija mahunarki i žitarica.

Dodaci mogu biti orašasti plodovi, semenke, avokado, maslinovo ulje, alge, začini i sveže začinsko bilje. Voće može biti užina ili desert. Ako jedete mlečne proizvode, birajte one sa manje šećera i aditiva. Ako jedete jaja, birajte ih umereno i kombinujte sa povrćem. Ako ste vegan, obavezno planirajte izvore kalcijuma, gvožđa, cinka, omega-3 i vitamina B12.

Ne treba se plašiti ugljenih hidrata. Oni su glavni izvor energije. Problem nastaje kada se jedu rafinisani ugljeni hidrati u velikim količinama, bez vlakana i proteina. Integralne žitarice, mahunarke i povrće daju sitost i stabilan šećer u krvi. Zato je najbolje da osnova ishrane budu cela, minimalno obrađena hrana i da se povremeno uživa u omiljenim jelima bez griže savesti.

Deca, trudnice i vegetarijanstvo

Vegetarijanska i veganska ishrana mogu biti primenjene u različitim fazama života, ali deca, trudnice i dojilje zahtevaju posebnu pažnju. U tim periodima su potrebe za energijom, proteinima, gvožđem, kalcijumom, vitaminom D, vitaminom B12 i omega-3 masnim kiselinama povećane. Zato je neophodno da se ishrana planira sa lekarom ili nutricionistom. Ne treba se oslanjati na internet savete ili lična iskustva drugih.

Deca mogu biti vegetarijanci i rasti zdravo ako imaju raznovrsnu ishranu i redovne kontrole. Veganska ishrana za decu je moguća, ali zahteva još veću pažnju i suplementaciju. Najveći rizik je nedostatak vitamina B12, gvožđa i kalorija. Ako se ovi rizici prepoznaju i reše, deca mogu imati normalan rast i razvoj. Ipak, svaka odluka o ishrani deteta treba da bude zajednička i informisana, bez ideoloških pritisaka.

Trudnice koje ne jedu meso treba da unose dovoljno folne kiseline, gvožđa, joda, cinka i vitamina B12. Postoje suplementi prilagođeni vegetarijancima i veganima. Redovne analize krvi i saradnja sa lekarom su neophodne. Ne treba se plašiti ako se sve prati, ali ne treba ni ignorisati rizike.

Zaključak: nema univerzalnog odgovora, ali ima odgovornog pristupa

Vegetarijanstvo, veganstvo i sirova ishrana nisu prolazni trendovi, iako se ponekad tako predstavljaju. Oni postoje hiljadama godina u različitim kulturama i oblicima. Neko ih bira iz etike, neko iz zdravlja, neko iz ukusa, neko iz ekologije, a neko iz kombinacije svega. Ne postoji jedan ispravan način da se bude vegetarijanac. Postoji samo odgovoran način: da se sluša svoje telo, da se uči, da se prati krvna slika, da se unose potrebni nutrijenti i da se poštuje tuđi izbor.

Ako razmišljate o promeni, ne morate da budete savršeni. Možete početi od jednog obroka bez mesa. Možete smanjiti meso, a ne izbaciti ga potpuno. Možete probati veganske dane. Možete učiti o vitaminima i mineralima. Možete pronaći zajednicu ljudi koji dele ista pitanja. Najvažnije je da ne donosite odluke iz straha, pritiska ili mode, već iz informisanosti i unutrašnjeg osećaja da je to za vas dobro.

Isto tako, ako neko drugi ne jede meso, ne morate ga ubeđivati da pojede. Ako neko drugi jede meso, ne morate ga osuđivati. Razlika u ishrani ne mora da znači razliku u vrednostima. Ljudi mogu da sede za istim stolom, jedu različita jela i poštuju jedni druge. U vremenu kada su informacije dostupne, a predrasude jake, najvrednije je sačuvati otvoren um, nežan odnos prema sebi i drugima, i svest da je hrana samo jedan od mnogih načina na koje izražavamo svoju ličnost, kulturu i brigu o svetu.

Bilo da ste vegetarijanac, vegan, sirovoj hrani naklonjen, fleksitarijanac ili mesojed, pitanje nije samo šta jedete, već i kako jedete: svesno, umereno i sa poštovanjem prema telu, životinjama, ljudima i planeti. U tom pristupu se svi možemo sresti, bez obzira na to što nam je na tanjiru.