Uskršnji post: posna jela, recepti i saveti za post na vodi i ulju

Uskršnji post je jedno od najznačajnijih i najzahtevnijih perioda u pravoslavnoj tradiciji. Traje 48 dana, odnosno sedam nedelja, i obuhvata pripremu za najveći hrišćanski praznik. Mnogi vernici ga doživljavaju kao vreme unutrašnjeg mira, promene navika i pažljivijeg odnosa prema hrani, ali i kao izazov kada treba smisliti raznovrsna posna jela koja su ukusna, hranljiva i jednostavna za pripremu. U ovom tekstu nalaze se praktični saveti, ideje i recepti za post na vodi i na ulju, kao i predlozi za posnu trpezu, salate, predjela i posne kolače.

Šta je uskršnji post i kako mu pristupiti

Uskršnji post je najstroži post u godini. Njegovo trajanje, način posta i pravila mogu se razlikovati u zavisnosti od duhovnog saveta, zdravstvenog stanja i životnih okolnosti. Zato je važno da post ne bude takmičenje, već disciplina koja donosi mir. Nekome je prva i poslednja nedelja najteža, pa je tada najbolje postiti na vodi. Drugi mogu da izdrže strože dane, dok treći kombinuju post na vodi i post na ulju. Suština nije u savršenstvu, nego u trudu.

Kada se govori o posnoj hrani, često se pomisli samo na pasulj, krompir i salatu. Međutim, posna jela mogu biti veoma raznovrsna: čorbe, variva, đuveči, punjene paprike, sarme, pite, testenine, namazi, salate, peciva, kolači i voćni deserti. Uz malo mašte, posni jelovnik može da bude bogat i ukusan, a da pritom ostane u okvirima posta.

Post na vodi i post na ulju: osnovne razlike

U praksi se najčešće razlikuju post na vodi i post na ulju. Post na vodi je stroži i podrazumeva pripremu jela bez ulja, margarina i drugih biljnih masnoća. Tada su u upotrebi kuvano povrće, variva, pasulj, grašak, sočivo, pirinač, krompir, testenine, voće, orašasti plodovi i suvo voće. Hleb je dozvoljen, ali treba proveriti sastav, jer neki hlebovi i peciva sadrže mleko, jaja ili masnoće.

Post na ulju je nešto blaži. Dozvoljena je upotreba biljnih ulja, margarina biljnog porekla i posnih proizvoda koji ne sadrže sastojke životinjskog porekla. U ovom periodu mogu se pripremati pržena jela, pite sa korama, kolači, palačinke, prženi krompir, dinstana povrća i slično. Ipak, i tada treba čitati deklaracije, jer mnogi gotovi proizvodi sadrže mleko u prahu, surutku, želatin ili jaja.

Važno je znati da post nije bauk. Uz malo organizacije, osnovne namirnice i nekoliko proverenih recepata, svako može da pronađe svoj ritam. Nekome najviše prija jednostavna hrana na vodi, dok drugi lakše izdrže kada imaju raznovrsniji meni na ulju. Najbolje je da se odluka donese mirno, po savetu i u skladu sa sopstvenim mogućnostima.

Namirnice koje su često dozvoljene tokom posta

Tokom uskršnjeg posta uobičajeno se koriste:

• povrće: krompir, šargarepa, celer, peršun, praziluk, crni luk, kupus, karfiol, brokoli, tikvice, patlidžan, paprika, paradajz, grašak, boranija, sočivo, pasulj;
• voće: jabuke, banane, pomorandže, mandarine, kivi, jagode, maline, višnje, šljive, smokve, suvo grožđe, suve kajsije, urme;
• žitarice i testenine: pirinač, integralni pirinač, heljda, ovas, ječam, proso, kukuruz, testenine bez jaja, makarone, spagete, kore za pitu;
• orašasti plodovi i semenke: orasi, bademi, lešnici, kikiriki, susam, lan, suncokret, bundevine semenke;
• mahunarke: pasulj, grašak, sočivo, bob, leblebije;
• pečurke: šampinjoni, bukovače, vrganji i druge jestive pečurke;
• sojini proizvodi: sojine ljuspice, sojini odresci, sojino mleko, tofu;
• ribe: u danima kada je riba dozvoljena, najčešće subotom i nedeljom ili na praznike;
• biljna ulja, margarin biljnog porekla, posni majonez, biljne pavlake i posni šlag.

Sa druge strane, treba izbegavati meso, mleko, sir, jaja, kajmak, pavlaku, puter, životinjske masti, želatin životinjskog porekla i proizvode koji sadrže ove sastojke. Neki proizvodi na prvi pogled deluju posno, ali u sastavu imaju surutku u prahu, mlečne proteine, jaja u prahu ili želatin. Zato je čitanje deklaracije veoma važno.

Kako sastaviti posni jelovnik za nedelju dana

Dobra organizacija je pola uspeha. Umesto da se svaki dan iznova razmišlja šta spremiti, korisno je napraviti okvirni posni jelovnik. On može da izgleda ovako:

• ponedeljak: doručak - ovsena kaša sa suvim voćem; ručak - pasulj na vodi sa krompirom; večera - salata od krompira i praziluka;
• utorak: doručak - hleb sa džemom ili medom; ručak - pirinač sa povrćem; večera - pečene pečurke sa salatom;
• sreda: doručak - voće i orasi; ručak - sočivo sa šargarepom; večera - namaz od krompira i pečenog kikirikija;
• četvrtak: doručak - musli sa sokom; ručak - punjene paprike pirinčem; večera - posni sendviči sa avokadom;
• petak: doručak - kuvani pirinač sa cimetom; ručak - riblja čorba ili posna sarma; večera - salata od pasulja;
• subota: doručak - posne palačinke; ručak - đuveč sa povrćem i pirinčem; večera - testenina sa tunjevinom;
• nedelja: doručak - proja sa čajem; ručak - posna musaka od krompira i pečuraka; večera - pita sa jabukama.

Naravno, ovaj plan treba prilagoditi mogućnostima, sezoni i ukusu. Kada se zna šta će se jesti, kupovina je lakša, a priprema brža. Takođe, mnoga jela mogu da se spreme u većoj količini i jedu dva dana, što štedi vreme i energiju.

Ideje za posni doručak

Doručak u vreme posta ne mora da bude dosadan. Ako se posti na ulju, mogu se koristiti posni margarin, džem, med, ajvar, posni namazi, sojino mleko i biljni sir. Ako se posti na vodi, biraju se jednostavnije kombinacije: hleb sa džemom, medom ili pekmezom, voće, orašasti plodovi, kuvani pirinač, ovsena kaša na vodi ili sok od voća.

Jedan hranljiv doručak može da se napravi od ovsenih pahuljica prelivenih toplom vodom ili sokom, uz dodatak suvog grožđa, seckanih jabuka, cimeta i nekoliko mlevenih oraha. Takav obrok dugo drži sitost i daje energiju. Ako se koristi sojino mleko, ono može da zameni kravlje mleko u kašama, kafi ili kakau. Za one koji poste na ulju, dobra opcija su i posne palačinke sa džemom, orasima ili posnim kremom.

Sendviči za doručak mogu da budu praktični, naročito kada se ide na posao. Hleb se može namazati ajvarom, džemom, medom, posnim majonezom ili namazom od pečenih paprika i patlidžana. Preko toga mogu da se stave kriške paradajza, krastavca, rotkvice, lista zelene salate ili pečene pečurke. Ako se posti na vodi, treba izbegavati majonez i margarin, a koristiti samo biljne namaze bez ulja.

Posne supe, čorbe i variva

Supe i čorbe su osnova mnogih posnih jela. Mogu se pripremati od povrća, mahunarki, pečuraka ili ribe. Jedna jednostavna vitaminska čorba pravi se od šargarepe, peršuna, celera, krompira i bundeve. Kada se povrće skuva, izmiksira se u krem, pa se dodaju obareni cvetovi karfiola, brokola ili listići šampinjona. Začini se solju, biberom, peršunom i mirođijom.

Pasulj na vodi je klasično jelo. Kuva se sa lukom, šargarepom, celerom i lovorovim listom. Po želji se dodaje krompir ili pirinač. Ako se posti na ulju, na kraju se može dodati malo ulja i zaprška od brašna i aleve paprike. Grašak, boranija, sočivo i bob pripremaju se na sličan način. Sočivo je posebno hranljivo, a dobro se kombinuje sa šargarepom, lukom, celerom i paradajzom.

Riblja čorba je tradicionalno jelo u danima kada je riba dozvoljena. Može se pripremiti od fileta rečne ribe, uz luk, šargarepu, peršun, celer i paradajz. Neki vole da dodaju malo belog vina, ali to zavisi od pravila posta i ličnog izbora. Ako se koristi gotova mešavina začina za riblju čorbu, treba proveriti da ne sadrži sastojke životinjskog porekla.

Glavna jela: đuveč, punjene paprike, sarma i musaka

Đuveč od povrća je jedno od najpraktičnijih jela. Na ulju se proprži luk, zatim se dodaju paprika, šargarepa, pečurke, paradajz i pirinač. Sve se krčka dok voda ne ispari, pa se zapeče u rerni. Ako se posti na vodi, ulje se izostavlja, a povrće se dinsta sa malo vode. Isto jelo može da se obogati kockicama sojinih odrezaka ili sojinim ljuspicama.

Punjene paprike mogu da se pune pirinčem, rendanim krompirom, šargarepom, celerom i pečurkama. Sojine ljuspice se prethodno potope u vruću vodu, ocede i pomešaju sa dinstanim lukom i povrćem. Paprike se poređaju u pleh, preliju sokom od paradajza ili vodom i peku dok ne omekšaju. Sarma može da se pripremi sa šampinjonima, orasima, pirinčem i kiselim kupusom. Listovi kupusa se pune filom i kuvaju na laganoj vatri nekoliko sati.

Posna musaka od krompira i pečuraka pravi se tako što se krompir iseče na kolutove, a pečurke proprže sa lukom. Slojevi krompira i pečuraka se preliju zaprškom od brašna i vode ili biljnim mlekom, pa se zapeku u rerni. Ako se posti na ulju, u zapršku se može dodati malo ulja. Ako se posti na vodi, koristi se samo voda i začini.

Punjene tikvice, patlidžani i paprike mogu da se pripreme i sa pirinčem, sojinim ljuspicama, pečurkama i orasima. Ovakva jela su hranljiva, ukusna i mogu da se posluže i topla i hladna. Za one koji vole brzu pripremu, dobra opcija je testenina sa pečurkama, graškom ili tunjevinom. Makaroni sa krompirom, lukom i alevom paprikom jednostavno su jelo koje se brzo sprema.

Posna predjela i namazi

Posna predjela mogu da obogate svaku trpezu. Namaz od pečenih paprika i patlidžana priprema se tako što se povrće ispeče, očisti i sitno isecka. Doda se beli luk, malo sirćeta, so i biber. Ako se posti na ulju, može se dodati maslinovo ulje. Namaz od krompira i pečenog kikirikija pravi se od obarenog krompira, šargarepe, celera i luka, koji se izmiksaju sa prepečenim mlevenim kikirikijem, susamom, limunovim sokom i začinima.

Pašteta od tunjevine je poznato posno predjelo. Tunjevina se ocedi i izgnječi, pa se pomeša sa malo biljnog margarina, sitno seckanim lukom i limunovim sokom. Ne treba dodavati so, jer je tunjevina obično već slana. Ovakva pašteta može da se maže na hleb ili služi uz krekere i salatu. Za one koji ne koriste ribu, sličan namaz može da se napravi od pečenih pečuraka ili sojinih ljuspica.

Salata od crvenog kupusa i tunjevine jednostavna je i osvežavajuća. Crveni kupus se sitno isecka, doda se oceda tunjevina, malo limunovog soka, soli, bibera i peršunovog lista. Sve se lagano izmeša. Ako se posti na ulju, može se dodati malo ulja iz konzerve ili malo maslinovog ulja. Ova salata je idealna kao predjelo ili lagana večera.

Salata od pasulja priprema se od obarenog crvenog pasulja, praziluka, kukuruza šećerca, jabukovog sirćeta, ulja i senfa. Pasulj treba dobro ocediti i ohladiti. Praziluk se isecka na tanke kolutiće, a kukuruz ocedi. Preliv se napravi od sirćeta, ulja, senfa, soli i bibera. Sve se pomeša i služi rashlađeno. Ako se posti na vodi, senf i ulje se izostavljaju, a salata se začini samo sirćetom i začinima.

Posne salate za svaki dan

Salate su nezaobilazne u posnoj trpezi. Mogu da se prave od sezonskog povrća, mahunarki, pirinča, testenina ili pečuraka. Vitaminska salata kombinuje zelenu salatu, crveni kupus, rendanu jabuku, šargarepu, vlašac i peršun. Preliv se pravi od maslinovog ulja, limunovog soka, malo vode, bibera i začina. Ako se posti na vodi, ulje se izostavlja, a salata se začini limunom i začinima.

Salata od pirinča i mariniranih pečuraka je bogata i zasitna. Pirinač se skuva u slanoj vodi, ispere hladnom vodom i ocedi. Dodaju se marinirane pečurke, rotkvice isečene na listiće, praziluk na tanke trake, so, biber, jabukovo sirće i ulje. Ova salata može da posluži kao predjelo ili glavno jelo. Slično se pravi i salata od krompira sa tunjevinom, kiselim krastavcima i prazilukom.

Za slavsku trpezu često se pripremaju i salate od cvekle, kupusa, krompira, pasulja i pečene paprike. Cvekla se obari, isecka na kockice i začini sirćetom, solju i biberom. Kupus može da se kombinuje sa rendanom jabukom i šargarepom. Pečena paprika se očisti, isecka i prelije uljem i belim lukom. Ako je post na vodi, koriste se samo biljni začini i sirće.

Riba u vreme uskršnjeg posta

Riba se u uskršnjem postu najčešće jede u danima kada je dozvoljena, obično subotom i nedeljom ili na veće praznike. Neki vernici je izbegavaju potpuno, dok je drugi koriste umereno. Riba može da se pripremi na razne načine: pečena u rerni, pržena na ulju, kuvana u čorbi, marinirana ili dimljena.

Fileti rečne ribe mogu da se posole, uvaljaju u brašno i proprže na ulju. Ako se posti na vodi, riba može da se peče u alufoliji sa povrćem i začinima, bez dodatka ulja. Riblja čorba je popularna, a može da se pripremi od fileta, luka, šargarepe, celera, peršuna i paradajza. Dagnje na belom vinu takođe su posna opcija, ali se koriste samo u danima kada je riba dozvoljena.

Tunjevina iz konzerve često je rešenje za brzu večeru. Može da se pomeša sa testeninom, pirinčem, salatom ili povrćem. Pašteta od tunjevine, kuglice od tunjevine i pica sa tunjevinom samo su neki od primera. Kada se kupuje gotova riblja pašteta, treba proveriti da ne sadrži mleko, surutku ili druge mlečne sastojke.

Posni kolači, torte i slatkiši

Posni kolači mogu da budu veoma ukusni, naročito ako se koriste kvalitetni sastojci. Mnogi povezuju post sa odricanjem od slatkiša, ali postoje brojni recepti za posne torte, kuglice, medenjake, pite i kekse. Često se koriste mleveni keks, orasi, bademi, lešnici, kokos, suvo voće, čokolada za kuvanje, biljna pavlaka i posni šlag.

Jedna jednostavna posna torta može da se napravi od kora, fila od pudinga i margarina, uz dodatak mlevenog keksa, kokosa ili čokolade. Kore se peku sa kiselu vodu, šećerom, brašnom i uljem. Fil se pravi od skuvanog pudinga, umućenog margarina i šećera u prahu. U fil se mogu dodati mleveni keks, kokos ili otopljena čokolada. Torta se ređa u slojevima i ostavi u frižideru da se stegne.

Kuglice od smokava i oraha pripremaju se tako što se smokve samelju ili sitno iseckaju, pomešaju sa mlevenim orasima, šećerom u prahu i sokom od limuna ili pomorandže. Od smese se oblikuju kuglice koje se uvaljaju u kokos ili mlevene orahe. Slične kuglice mogu da se prave i od mlevenog keksa, kakaa, meda i suvog voća. Za post na vodi, biraju se recepti bez margarina i ulja.

Medeno srce, medenjaci, pite sa jabukama, višnjama ili bundevom, kao i proja sa pekmezom, samo su neki od slatkiša koji se često spremaju u vreme posta. Ako se koristi čokolada, treba izabrati onu za kuvanje koja ne sadrži mleko. Posni šlag i biljna pavlaka takođe mogu da se koriste, ali treba proveriti da nemaju mlečne sastojke. Želatin je često životinjskog porekla, pa se za posne kolače koristi biljna zamena na bazi algi.

Posna trpeza za slavu i praznike

Kada slava padne u vreme posta, domaćini često traže ideje za posnu trpezu. Ona može da bude bogata i svečana, a da pritom ne sadrži mrsne namirnice. Za predjelo se mogu poslužiti razne salate, namazi, pite, kuglice od povrća, pečene pečurke i posne pogačice. Za glavno jelo mogu da se pripreme riblja čorba, posna sarma, punjene paprike, đuveč, musaka ili pečena riba.

Na trpezi mogu da se nađu i posne pite sa kupusom, jabukama, višnjama ili pečurkama. Pored glavnih jela, dobro je imati i nekoliko vrsta hleba, proje, integralnih peciva i domaćih kiflica. Za desert se poslužuju posni kolači, torte, medenjaci, voće i orasi. Piće može da bude voda, sok, čaj ili crno vino, u zavisnosti od pravila posta i ličnog izbora.

Važno je da trpeza bude umerena. Cilj posta nije da se prejede, čak i ako je hrana posna. Umesto gomilanja jela, bolje je pripremiti nekoliko kvalitetnih i ukusnih obroka. Domaćini mogu da kombinuju jednostavna jela sa svečanim detaljima: lepo postavljenim tanjirima, svežim začinskim biljem, domaćim hlebom i pažljivo odabranim salatama.

Kako proveriti da li je proizvod posan

Na tržištu postoji mnogo gotovih proizvoda koji se reklamiraju kao posni. Međutim, nisu svi zaista posni. Neki sadrže mleko u prahu, surutku, mlečne proteine, jaja u prahu ili želatin. Zato je čitanje deklaracije obavezno. Sastojci se navode po količini, pa ako se mleko ili jaje nalaze na spisku, proizvod nije posan. Ako piše da može da sadrži tragove mleka ili jaja, to najčešće znači da se proizvod pravi u istom pogonu ili na istoj liniji kao i proizvodi sa tim sastojcima.

Posebno treba paziti na:

• želatin: često životinjskog porekla, koristi se u slatkišima, kolačima i voćnim želeima;
• surutka u prahu: mlečni sastojak koji se dodaje supama, čokoladama i keksima;
• mlečni protein, kazein, laktoza: sastojci mleka;
• jaja u prahu: česta u gotovim testima i pecivima;
• biljna mast ili margarin: proveriti da li su biljnog porekla i da ne sadrže mlečne sastojke;
• gotove supe i čorbe: često sadrže mleko, surutku ili mesne ekstrakte.

Ako se posti na vodi, treba izbegavati sve proizvode koji sadrže biljna ulja, margarin ili biljne masti, čak i ako su biljnog porekla. Tada se koriste osnovne namirnice: povrće, voće, žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, suvo voće, hleb i voda. Ako se posti na ulju, dozvoljena su biljna ulja, margarin biljnog porekla i posni proizvodi koji ne sadrže životinjske sastojke.

Duhovna dimenzija posta

Iako je hrana važan deo posta, ona nije jedini niti najvažniji deo. Pravoslavni post podrazumeva i unutrašnju disciplinu: uzdržavanje od loših misli, ružnih reči, osuda, besa i preteranih želja. Post je prilika da se čovek okrene miru, molitvi, dobrim delima i pomoći drugima. Zato se često kaže da telo posti od hrane, a duša od loših navika.

Neki vernici tokom posta češće idu u crkvu, čitaju duhovne knjige, razgovaraju sa sveštenikom i pripremaju se za pričešće. Drugi nastoje da smanje vreme pred ekranima, da budu strpljiviji u porodici i da više pomažu onima kojima je pomoć potrebna. Post tako postaje više od jelovnika: postaje vreme unutrašnjeg preispitivanja i duhovnog rasta.

Zato ne treba da post bude izvor stresa, osećaja krivice ili takmičenja. Ako neko ne može da posti strogo, može da posti koliko može, uz savet i razumevanje. Bolje je postiti umereno i mirno nego strogo i sa gnevom. Cilj je mir, a ne savršenstvo.

Praktični saveti za lakši post

Da bi post protekao lakše, korisno je sledeće:

• planiraj obroke unapred i napravi spisak namirnica;
• pripremaj veće količine jela koja mogu da se jedu dva dana;
• drži u kući osnovne namirnice: pasulj, sočivo, pirinač, testeninu, konzerve tunjevine, sojine ljuspice, orahe, suvo voće, brašno, ulje, začine;
• kombinuj povrće sa mahunarkama i žitaricama kako bi obrok bio hranljiviji;
• koristi začine i sveže začinsko bilje da obroci ne budu bljutavi;
• ne preskači obroke, jer glad može da dovede do prejedanja;
• pij dovoljno vode, čaja i sokova;
• ako postiš na vodi, jednostavno izostavi ulje i margarin iz recepata;
• ako postiš na ulju, koristi umerene količine ulja i biraj kvalitetna biljna ulja;
• čitaj deklaracije i ne oslanjaj se samo na natpis „posno“;
• ne opterećuj se previše hranom, jer post ima i dublji smisao.

Kada se post posmatra kao period organizacije, smirenja i čišćenja, hrana prestaje da bude glavna tema. Umesto stalnog pitanja „šta ću jesti“, javlja se zadovoljstvo zbog jednostavnih obroka, novih ukusa i osećaja da se telo i um odmaraju. Naravno, povremeno je u redu poželeti nešto slatko ili bogatije, ali i tada postoje posne alternative.

Zaključak

Uskršnji post je vreme koje može da donese mnogo dobra ako mu se pristupi mirno i sa planom. Posna jela ne moraju da budu siromašna ni dosadna. Uz povrće, mahunarke, žitarice, pečurke, orašaste plodove, sojine proizvode i ribu u dozvoljenim danima, može se napraviti raznovrstan posni jelovnik za svaki dan. Važno je znati razliku između posta na vodi i posta na ulju, čitati deklaracije i prilagoditi obroke sopstvenim potrebama.

Najlepši deo posta nije samo hrana, već unutrašnji mir, strpljenje i dobra dela. Ako se post doživljava kao put, a ne kao teret, lakše će se izdržati svih sedam nedelja. Neka svaki obrok bude jednostavan, ukusan i pripremljen sa pažnjom, a neka posna trpeza bude mesto okupljanja, zahvalnosti i radosti.