Letnje štivo za plažu i godišnji odmor - preporuke za lagano čitanje

Za ljubitelje istorijskih saga i egzotičnih priča

Mnoge čitateljke rado posežu za obimnim delima koja ih na duže vreme odvajaju od svakodnevice. Jedna od onih koje su izazvale veliko interesovanje je svakako trilogija o Ramzesu, pisana perom majstora istorijskih romana. Sama pomisao na drevni Egipat, faraone i sudije budi maštu i obećava sate i sate uzbudljivog čitanja. Neko je upravo počeo „Egipatskog sudiju“, dok drugi već stižu do petog dela sage o Ramzesu. Te knjige su pravi izbor za sve koji vole da urone u daleku prošlost i osete dah davno iščezlih civilizacija.

U sličnom tonu, ali sa fokusom na orijentalnu kulturu i istinitu pozadinu, knjiga „Ispovest iz harema“ privukla je mnogo pažnje. Opisana kao priča od koje se „naježiš“, ova ispovest jedne beograđanke u haremskim odajama pokrenula je burne rasprave. Bilo da je reč o senzacionalističkom štivu ili verodostojnom svedočanstvu, jedno je sigurno - čita se u dahu. Sličan utisak ostavljaju i dela koja se bave sudbinom žena na Istoku, poput „Kćeri princeze Sultane“, potresne ispovesti o životu u zlatnom kavezu saudijskog kraljevstva, ili „Tragom mrtve princeze“, biografskog romana koji fascinira.

Za one koje zanima raskošna, ali i surova prošlost Japana, memoari ratnog pilota pod naslovom „Samuraj“ nude jedinstven pogled u razmišljanja pilota Carskog japanskog ratnog vazduhoplovstva. Ovo nije samo priča o vazdušnim borbama i neverovatnoj izdržljivosti, već i o jednoj tvrdoj, gotovo samurajskoj ljubavi, koja se neočekivano javlja u ratnom vihoru. Neobična i lepa, ova knjiga otvara prozor u jedan sasvim drugačiji svet.

Lagane ljubavne priče i urnebesne komedije

Kada je leto u pitanju, često nam padaju na pamet upravo one knjige koje nas zasmevaju do suza ili nas povedu u neku romantičnu avanturu. „Mandolina kapetana Korelija“ je nezaobilazna u ovoj kategoriji. Iako su je mnogi otkrili tek nakon filma, sama knjiga se smatra neuporedivo bogatijom i emotivnijom. Opisivana kao delo uz koje ćete se smejati na jednoj, a plakati na drugoj strani, ova priča o ljubavi u ratnom vihoru na grčkom ostrvu idealna je za one koji traže nešto inteligentno, a ipak pitko.

Ljubiteljke opuštajućih romana rado posežu za delima Sofi Kinsele, a njena „Kupoholičarka“ je sinonim za duhovito i zabavno štivo. Bilo da je reč o prvom delu, nastavku „Kupoholičarka i sestra“, ili pak o tematski srodnoj „Bogomdanoj domaćici“, ove knjige su kao stvorene za čitanje na plaži, kada želite da se isključite i dobro nasmejete. Priče o poslovnim ženama koje se bore sa modnim iskušenjima i životnim obrtima su lepršave, vrcave i izuzetno zabavne.

Nešto drugačiji, ali podjednako zabavan humor, pruža „Oko čega smo se sve moja devojka i ja svađali“. Ova urnebesno smešna knjiga nudi potpuno realan, muški pogled na ljubav i veze, bez trunke patetike i ružičastih srca. Ako ste u potrazi za nečim što će vas oduševiti svojom iskrenošću i duhovitošću, ovo je pravi izbor. Tu su i romani „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“, prava letnja romantična komedija, lagana i prijatna za čitanje tokom vrelih popodneva.

Napeti trileri i misterije koje ne ispuštate iz ruku

Za one koji i na odmoru vole da im srce ubrzano lupa od uzbuđenja, serija o specijalnom agentu FBI i misterioznim zločinima je pun pogodak. „Kabinet čudesa“ je knjiga koja je mnoge prikovala za stranice: prilikom građevinskih radova otkriva se tunel sa kostima trideset i šest žrtava, a mlada ekipa sastavljena od agenta i arheološkinje kreće u potragu za serijskim ubicom iz prošlog veka. Atmosfera je gusta, a zaplet toliko vešt da knjigu ne želite da ostavite ni na trenutak.

Ljubitelji klasičnog trilera neće pogrešiti ni sa delima Agate Kristi. Naslov poput „10 malih crnaca“ decenijama je na vrhu liste najnapetijih misterija, a čitateljke potvrđuju da se čita do pet ujutru, jer prosto ne možete da prekinete. S druge strane, tu su i moderni majstori napetosti, poput Harlana Kobena, čije knjige poput „Jedan jedini pogled“ ili „Obećaj mi“ drže čitaoca u neizvesnosti do samog kraja.

Posebno mesto u svetu trilera i horora zauzima Stiven King, a oni koji žele da probaju nešto od njegovog ogromnog opusa, često posežu za knjigom „Rose Madder“ ili čak za epskim ostvarenjem „To“. Zanimljivo je da čak i oni koji inače ne čitaju horore bivaju oduševljeni načinom na koji King gradi priču, uvlačeći vas u svet iz koga se teško izlazi. Pominje se i „Mobilni telefon“, koji počinje kao zombi film, ali se razvija u mnogo maštovitijem i slikovitijem maniru.

Književni klasici i dela sa dubokom porukom

Letnji dani mogu biti idealni i za povratak proverenim vrednostima. Nije retkost da čitateljke ponovo posegnu za „Poniženim i uvređenim“ Dostojevskog, za „Braćom Karamazovima“ ili za „Sto godina samoće“ Markesa. Ova dela, iako zahtevnija od tipičnog letnjeg štiva, pružaju neverovatno zadovoljstvo i podstiču na razmišljanje. Naročito kada imate vremena da im se posvetite bez prekida, ona otkrivaju sasvim nove slojeve značenja.

Jedna od knjiga koja se često iznova čita je i „Derviš i smrt“, delo koje neki opisuju kao knjigu koju uče napamet. Bez obzira na to da li je uzimate kao lektiru ili iz ličnog zadovoljstva, njena filozofska dubina i univerzalne istine čine je neprolaznom. Sličan status ima i „Prokleta avlija“, još jedno delo koje dokazuje da velika književnost ne poznaje godišnja doba.

Za ljubitelje nešto drugačijeg izraza, tu su dela Hermana Hesea, poput „Sidarte“, „Narcisa i Zlatoustog“ ili „Igre staklenih perli“. To su knjige koje traže posvećenost, ali zauzvrat daruju iskustvo koje se dugo pamti. One su savršen izbor za one mirne, tople noći kada vam se ne žuri i kada ste spremni da zaradite u svet duhovnosti i samospoznaje.

Istinita svedočanstva i biografije koje inspirišu

Ništa ne može da se meri sa snagom istinite priče. Knjiga „Mi deca sa stanice ZOO“, potresno svedočanstvo o narkomaniji, iako nastala pre više decenija, ima podjednaku snagu i danas. One koji su je tek otkrili, ona je šokirala i naterala na razmišljanje. Slično tome, „Moja omiljena supruga“, iako je roman, pruža realističnu i sumornu sliku savremene Kine kroz sudbinu jednog bračnog para, i smatra se odličnim delom za sve koji vole da čitaju o drugim kulturama.

Biografije slavnih ličnosti takođe su čest izbor. Dela poput „Agonije i ekstaze“, romansirane biografije Mikelanđela, ili pak memoari „Moj život sa Pablom Nerudom“, nude uvid u živote velikana umetnosti. Ove knjige su često podjednako uzbudljive kao i najbolji romani, a imaju i dodatnu vrednost jer su zasnovane na stvarnim događajima.

Za one koje zanima savremena istorija i političke intrige, memoari „Atentat na Đinđića“ pružaju uvid u događaje koji su potresli Srbiju. Pisani su tako da ih čitaju i oni koji su dotičnu ličnost doživljavali gotovo kao ikonu, ali i oni koji jednostavno žele da razumeju kontekst vremena. Tu je i „Staljin: Dvor crvenog cara“, obimna biografija koja se čita poput napetog trilera.

Književni dragulji domaćih autora

Leto je pravo vreme da se ponovo otkrije bogatstvo domaće književne scene. Dela Mome Kapora, poput „Eldorada“, „Une“ ili zbirki priča, pružaju urnebesnu i nostalgičnu sliku Beograda i sveta. Njegove knjige su mnogima omiljene upravo za letnje dane, jer deluju opuštajuće i nasmeju do suza. Nezaobilazni su i putopisi i priče Dušana Radovića, koji jednostavnim, a tako duhovitim jezikom opisuju svakodnevicu i teraju nas da se smejemo sami sebi.

Veliku pažnju privlače i romani savremenih autorki. „Jelena ’93“, potresna i stilski upečatljiva priča, pročitala se na nekim mestima za samo dvanaest sati, jer jednostavno ne dozvoljava da se od nje odvoji. Tu su i knjige Mirjane Bobić Mojsilović, od kojih se „Tvoj sam“ izdvaja kao kratko, lagano i divno delo za čitanje u dahu. Ljubiteljke napetih zapleta rado posežu i za delima Vide Ognjenović, čiji su „Preljubnici“ bili toliko dobri da im je bilo žao što su pri kraju.

Ne smeju se zaboraviti ni dela Gordane Kuić, čija trilogija o Balkanu, sa naslovima „Miris kiše na Balkanu“, „Cvat lipe na Balkanu“ i „Smiraj dana na Balkanu“, i decenijama nakon objavljivanja ostavlja snažan utisak. To su tople, ali i bolne priče o porodici, ljubavi i preživljavanju, koje se doživljavaju gotovo introspektivno.

Magijski realizam i svetovi mašte

Za one koji vole da pobegnu od stvarnosti, magijski realizam je savršeno rešenje. Knjige poput „Kraljice Juga“ ili „Senke vetra“ pružaju prepoznatljivu atmosferu misterije, književnih tajni i starinskog šarma. Posebno se „Senka vetra“ izdvaja po svojoj sposobnosti da opčini i drži u neizvesnosti do samog kraja. Ona je jedan od onih romana koji se preporučuju sa puno poverenja.

Tu su i dela Paula Koelja koja, bez obzira na podeljena mišljenja, imaju ogromnu čitalačku publiku. Naslovi kao što su „Alhemičar“, „Veronika je odlučila da umre“ ili „Zahir“ često se čitaju tokom leta, jer su pisani jezikom koji je jasan, a poruke direktne. Mnogima je, na primer, „Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala“ pomogla da prebrode neka emotivna stanja.

Posebnu kategoriju čine i knjige koje se bave temom samospoznaje i razvoja duhovnosti. „Kaludjer koji je prodao svoj ferari“ ili „Put kojim se ređe ide“ su dela koja se često nalaze na letnjim listama za čitanje, jer pružaju nadu i praktične savete na jednostavan i inspirativan način. Iako se neki žale da su te knjige ponekad suviše naivne, njihova popularnost ne jenjava.

Knjige koje su nas naterale na burne reakcije

Postoje dela koja ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. „Hiljadu čudesnih sunaca“ je jedna od njih. Potresna priča o sudbini dve žene u razorenom Avganistanu izaziva jake emocije i tera čitaoce na razmišljanje o tome koliko su neke naše svakodnevne brige zapravo beznačajne. Mnogi priznaju da su plakali čitajući je, i upravo ta emotivna snaga je ono što ovu knjigu čini posebnom. Sličnu snagu ima i „Lovac na zmajeve“, istog autora, koji na ličnoj i državnoj ravni istražuje teme krivice, iskupljenja i prijateljstva.

Sa druge strane spektra, pomenimo i „Dragulj Medine“, knjigu koja je bila povučena iz prodaje i samim tim izazvala dodatnu radoznalost. Dok su neki u njoj tražili skandal i pornografiju, drugi su ostali zbunjeni jer su očekivali senzaciju. Ovakva dela uvek pokreću razgovore i pokazuju koliko književnost može biti provokativna. U sličnom tonu su i dela poput „Lolite“, koja, iako izazivaju nelagodu, ostavljaju neizbrisiv trag u sećanju čitalaca.

Nisu sva iznenađenja prijatna. Neki klasici poput „Orkanskih visova“ doživljavaju se kao veoma čudni, a moderni hitovi poput „Veronika je odlučila da umre“ kod jednog dela publike ne izazivaju očekivano oduševljenje. Ipak, to je ono što čitanje čini tako ličnim iskustvom - knjiga koja je jednoj osobi najbolja na svetu, drugoj može biti potpuno neshvatljiva.

Čitamo po malo, od svega pomalo

Prizori čitateljki koje paralelno čitaju nekoliko knjiga nisu retkost. Jedna ruka stalno drži nešto za fakultet ili posao, dok se u torbici krije roman koji se čita u pauzama. „Sto godina samoće“ i „Lovac na zmajeve“ umeju da dele noćni stočić sa stručnom literaturom iz pedagogije ili prava. To samo dokazuje da pravi ljubitelji čitanja uvek pronalaze način da se posvete svojoj strasti, čak i kada su rokovi tesni.

Zanimljivo je koliko se često poseže i za delima koja nas vraćaju u detinjstvo ili mladost. Neko se upravo podseća „Prohujalo sa vihorom“, dok neko drugi lista „Harija Potera“ po ko zna koji put. Te stare, dobre knjige imaju moć da nas umire i vrate u neka jednostavnija vremena, što je tokom leta posebno dragoceno.

Ne treba zaboraviti ni one koji su u fazi čitanja isključivo „ženske literature“, kako je neki nazivaju, gde se romani Nore Roberts, Sandre Braun ili Trejsi Ševalije nižu jedan za drugim. Bilo da je reč o strastvenim sudbinama, istorijskim fikcijama sa ženskim likovima u prvom planu, ili porodičnim sagama, ove knjige osvajaju jednostavnošću i umećem da drže pažnju.

Kako odabrati savršeno letnje štivo?

Na osnovu svih ovih utisaka, može se zaključiti da ne postoji univerzalni recept za najbolju letnju knjigu. Nekome je potrebno nešto lagano i nasmejano, poput „Kupoholičarke“, dok neko drugi želi da zaroni u ozbiljne teme uz „Braću Karamazove“. Ono što je svima zajedničko jeste želja da ih knjiga ponese, da bude dovoljno zanimljiva da je ne ostave, i da im pruži osećaj ispunjenosti kada je završe.

Kada birate, obratite pažnju na to u kakvom ste raspoloženju i koliko vremena zaista imate. Ako ste na plaži, možda vam teška knjiga od 700 strana neće biti najbolji izbor. Sa druge strane, ako ste u tišini planinske kuće, možete sebi priuštiti nešto dublje i zahtevnije. Neka vam preporuke budu putokaz, ali ne i obaveza - u čitanju, kao i u životu, najvažnije je da uživate.

Na kraju, ne zaboravite da je svaki trenutak proveden uz dobru knjigu trenutak koji ste poklonili sebi. Bilo da čitate „Mandolinu kapetana Korelija“, „Lovca na zmajeve“ ili neki potpuno nepoznati naslov, važno je samo jedno - da se prepustite. Jer, kako reče jedan mudar čitalac, „kad počnem čitati prve stranice, dojam mi se stvara kao susret s prvom ljubavlju, koja te pogleda upravo onako kako sanjaš taj susret - na odlaganje“.

Srećno leto i srećno čitanje!