Kako otvoriti firmu u Srbiji - kompletan vodič za preduzetnike početnike

Pokretanje sopstvenog biznisa predstavlja značajan životni korak. Za mnoge je to prilika da napuste nesigurnu poziciju zaposlenog, stvore sopstveni izvor prihoda i iskoriste svoje veštine. Ipak, put od ideje do stabilne firme zahteva strpljenje, dobru pripremu i realno sagledavanje tržišta. U ovom vodiču objašnjavamo kako da otvorite preduzetničku radnju u Srbiji, koje su zakonske obaveze, koliko novca je potrebno i na šta treba obratiti pažnju pre nego što se upustite u preduzetničke vode.

1. Da li je preduzetništvo pravi izbor za vas?

Pre nego što pređete na konkretne korake registracije, postavite sebi nekoliko pitanja. Da li ste spremni na neizvesnost? Da li možete da podnesete period bez stabilnog prihoda? Da li imate podršku porodice ili barem dovoljno ušteđevine da prebrodite prve mesece? Iskustva mnogih koji su već prošli kroz proces osnivanja firme govore da je administrativni deo često najmanji problem. Puno veći izazov je izgraditi posao koji će donositi redovne prihode.

Posebno je važno razumeti da se novi biznis ne razvija preko noći. Za mnoge delatnosti potrebno je najmanje godinu do dve dana da bi se stvorila baza kupaca i postigla stabilnost. Ljudi koji su zatvarali radnje nakon samo nekoliko meseci često su zanemarili ovu činjenicu. Zato je preporuka svih iskusnih preduzetnika da se u startu obezbedi finansijska rezerva, odnosno „štek“ za period od 12 do 24 meseca, kako bi se izdržao početni pritisak.

2. Registracija privrednog subjekta u Srbiji

Postupak registracije u Republici Srbiji je centralizovan i relativno jednostavan. Od maja 2009. godine primenjuje se jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata. To praktično znači da podnošenjem jedinstvene registracione prijave u Agenciji za privredne registre (APR) istovremeno započinje i postupak upisa u registar poreskih obveznika.

Podnosilac prijave dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim identifikacionim brojem (PIB), i to u roku koji ne bi trebalo da traje duže od pet dana od podnošenja ispravne prijave. To je velika prednost u odnosu na raniji sistem kada je bilo potrebno obilaziti više institucija.

Prilikom podnošenja prijave potrebno je platiti odgovarajuću taksu. Napomena: iznosi naknada se vremenom menjaju, pa je uvek neophodno proveriti važeće cifre. Na primer, u jednom periodu registracija preduzetnika iznosila je 1.200 dinara, registracija promene podataka 700 dinara, a brisanje iz registra 1.000 dinara. Za izdavanje izvoda o registrovanim podacima plaćalo se 800 dinara, a za štampanje registracione prijave 120 dinara. Danas su ti iznosi verovatno izmenjeni, zato je najbolje da se pre odlaska u APR konsultujete ili pogledate zvanična obaveštenja.

Pečat i naziv radnje

Nakon dobijanja rešenja, sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje iz rešenja. Ovo je zakonska obaveza i svaki propust može stvoriti probleme u kasnijem poslovanju, posebno u komunikaciji sa bankama i državnim organima.

Poreski identifikacioni broj - PIB

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika i dodeljuje poreski identifikacioni broj (PIB). To je jedinstveni i jedini broj fizičkog odnosno pravnog lica za sve javne prihode. PIB se zadržava prilikom promene sedišta odnosno prebivališta. U jednošalterskom sistemu, PIB se dodeljuje zajedno sa rešenjem o registraciji, što znači da nema potrebe za posebnim odlaskom u poresku upravu na samom početku.

Otvaranje računa u poslovnoj banci

Privatni preduzetnik otvara tekući račun kod poslovne banke u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu. Račun se može otvoriti u jednoj ili više banaka. Dokumentacija za otvaranje računa obično obuhvata:

• zahtev za otvaranje računa (dobija se u banci);
• rešenje o upisu u registar nadležnog organa;
• izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži PIB;
• karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga, overen pečatom.

Banke imaju propisane obrasce i proceduru, pa je taj korak relativno jednostavan kada se prikupe sva dokumenta.

3. Fiskalna kasa i evidentiranje prometa

Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, privatni preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača odnosno servisera. Pre početka evidentiranja prometa, fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika poreske uprave.

Istovremeno sa nabavkom fiskalne kase obično se vrši i nabavka GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka. Time se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika. Međutim, GPRS ne moraju da nabave prodavci koji promet obavljaju na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje.

Postoje i delatnosti koje su u potpunosti oslobođene obaveze posedovanja fiskalne kase. U tu grupu spadaju:

• prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju;
• prevoz robe u drumskom saobraćaju;
• taksi prevoznici;
• banke i druge finansijske organizacije;
• osiguranje i reosiguranje;
• PTT usluge;
• advokatski poslovi;
• ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri);
• prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koje se naplaćuju pouzećem;
• usluge čistača cipela i nosača;
• prodaja proizvoda preko automata.

Od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su i poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.

Kazne za neispunjenje obaveze posedovanja fiskalne kase kreću se od 100.000 do 1.000.000 dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti. Zato ovu obavezu ne treba shvatiti olako.

Fiskalizacija se odnosi i na uslužne delatnosti poput turističkih agencija, zdravstvenih usluga koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje, veterinarskih ustanova (osim primarne terenske zaštite), šivenja po narudžbini, proizvodnje i opravke odeće i drugih.

4. Poreski oblici i obaveze

Kada se odlučujete za formu obavljanja delatnosti, najčešće birate između preduzetničke radnje (STR) i društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Svaki oblik ima prednosti i mane.

Preduzetnička radnja je jednostavnija za osnivanje i administrativno vođenje. Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze iz poslovanja, što je osnovni nedostatak. S druge strane, troškovi vođenja poslovnih knjiga mogu biti niži, a kod paušalnog oporezivanja znatno pojednostavljeni.

DOO pruža ograničenu odgovornost osnivača do visine uloženog kapitala, ali zahteva složeniju administraciju, osnivački kapital i često skuplje knjigovodstvo. Mnoge trgovine i ugostiteljski objekti rade kao preduzetničke radnje bez većih problema.

Paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje često se pominje kao poželjna opcija jer ne zahteva vođenje poslovnih knjiga u punom obimu. Paušalci vode samo knjigu paušalno oporezivanih obveznika (KPO), koja predstavlja spisak faktura i uplata na račun. Mogu da podižu novac sa poslovnog računa do propisanog limita bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja. Podignuti novac nije potrebno pravdati radnji jer radnja ne vodi poslovne knjige, a sredstva se mogu koristiti i za lične potrebe osnivača.

Međutim, paušalno oporezivanje nije dostupno za sve delatnosti. Ono se uglavnom odnosi na zanatske i uslužne poslove kao što su frizeri, krojači, obućari, časovničari, fotografi, moleri, stolari, pekari, poslastičari, automehaničari, prevoznici taksi, zlatari, kamenoresci i slična zanimanja. Trgovina i ugostiteljstvo obično nisu obuhvaćeni paušalnim sistemom, pa je za te delatnosti potrebno voditi poslovne knjige i angažovati knjigovođu.

Doprinosi i porezi na zarade

Preduzetnik je obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade su:

• penzijsko i invalidsko osiguranje - 11,00%;
• obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;
• osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.

Kada su obveznici doprinosa istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi oko 35,8%. Porez na zarade obračunava se po stopi od 12% na osnovicu koju čini isplaćena zarada umanjena za neoporezivi iznos (koji se povremeno menja). Ove brojke treba redovno proveravati kod knjigovođe, jer se propisi često menjaju.

Premije dobrovoljnog osiguranja veće od propisanog mesečnog limita i premije kolektivnog osiguranja od nezgode takođe se smatraju zaradom i podležu oporezivanju.

5. Posebni uslovi za pojedine delatnosti

Za delatnosti poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i za zdravstvenu delatnost, industrijsku proizvodnju životnih namirnica i promet svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Ispunjenost propisanih uslova utvrđuje se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti.

Za poslove koji uključuju hranu dodatno su strogi sanitarni uslovi. Potrebne su sanitarne knjižice za zaposlene, adekvatan prostor i oprema, a u nekim proizvodnim pogonima (mlekare, prerada voća i povrća) zahteva se i prisustvo tehnologa, makar na ugovor o delu. Inspekcije mogu obilaziti objekat, pa je dobro da sve bude usklađeno pre nego što se započne sa radom.

6. Koliko novca je potrebno za start?

Ne postoji univerzalna cifra. Visina početnog kapitala zavisi od delatnosti, lokacije, veličine prostora i obima robe. Na primer, za otvaranje piljare ili prodavnice zdrave hrane može biti potrebno svega nekoliko hiljada evra ako je lokal mali i ako se roba nabavlja postepeno. S druge strane, butik sa garderobom, salon vencanica ili restoran zahtevaju znatno veća ulaganja, često desetine hiljada evra.

Ključno je napraviti detaljnu kalkulaciju pre nego što se upustite. U fiksne mesečne troškove ubrajaju se:

• zakup poslovnog prostora (ako nije u sopstvenom vlasništvu);
• doprinosi za socijalno osiguranje;
• porezi i takse prema opštini (uključujući i taksu za isticanje firme);
• knjigovodstvene usluge;
• komunalije, struja, grejanje, telefon, internet;
• reklama i promocija;
• plate zaposlenih (ako ih ima).

Uz to, treba računati i na troškove nabavke robe. Kod prehrambene robe postoji i rizik kvara i isteka rokova trajanja, što može pojesti značajan deo zarade. Zato je u početku preporučljivo ići sa manjim količinama i širim asortimanom, pa postepeno povećavati zalihe na osnovu tražnje.

Iskustva pokazuju da mnogi ljudi koji su uspeli u trgovini nisu imali veliki početni kapital. Započeli su sa malo robe, oslanjali se na dobru lokaciju i lični angažman, i vremenom reinvestirali zaradu. Važno je izbeći zamku da se sav novac potroši na enterijer i opremu, a da ne ostane dovoljno za robu i tekuće troškove.

7. Primeri delatnosti i na šta obratiti pažnju

Piljara - prodaja voća i povrća

Prodaja voća i povrća spada u delatnosti sa relativno niskom početnom investicijom. Prednosti su stalna tražnja, jer se radi o osnovnim namirnicama. Ipak, treba računati na kvarljivost robe i sezonske oscilacije. Neki preduzetnici kombinuju piljaru sa prodajom na pijaci ili plasteničkom proizvodnjom kako bi obezbedili robu tokom cele godine. Ključno je nabavljati robu po što povoljnijim cenama i obezbediti svežinu, jer kupci to prepoznaju.

Prodavnica zdrave hrane

Ovakva radnja zahteva specifično znanje o asortimanu: žitarice, suvo voće, čajevi, med, suplementi i slično. Rok trajanja je često kraći nego kod konvencionalnih namirnica, pa se mnogi početnici suočavaju sa bacanjem robe. Preporučuje se postepeno punjenje radnje, praćenje zahteva kupaca i povoljna nabavka. Iako se ne može očekivati brzo bogaćenje, stabilna prodavnica zdrave hrane na dobroj lokaciji može obezbediti pristojan prihod.

Frizerski salon

Uslužni poslovi poput frizerskog salona imaju niža ulaganja u opremu u poređenju sa trgovinom. Potrebna je adekvatna stručna osposobljenost, a konkurencija može biti velika. Uspeh često zavisi od kvaliteta usluge i izgradnje lojalnih mušterija. Paušalno oporezivanje je često moguće kod zanatskih usluga, što olakšava administraciju. Mnogi frizeri počinju radom od kuće i postepeno prelaze na salon.

Krojački salon i šivenje

Zanatske usluge šivenja i popravke odeće su tražene, ali je potrebno pažljivo odrediti cenovnu politiku. Cena rada mora biti takva da pokrije utrošeno vreme i materijal, a da istovremeno bude konkurentna. Preporuka je da se specijalizujete za nešto po čemu ćete se razlikovati - na primer, svečane haljine, poslovna garderoba ili prepravke. Korišćenje društvenih mreža i preporuka zadovoljnih klijenata može biti efikasan marketinški kanal.

Poslastičarnica i torte po porudžbini

Pripremanje kolača i torti kod kuće zahteva poštovanje sanitarnih propisa i eventualno registraciju delatnosti. Ako planirate veći biznis ili otvaranje lokala, morate obezbediti adekvatan prostor i često prisustvo tehnologa. Za manje obime, mnogi rade od kuće, ali je važno biti svestan rizika poslovanja „na crno“ i mogućih inspekcijskih kazni. Zato je legalan početak, uz sve troškove, često dugoročno sigurniji.

Turistička agencija

Za turističku agenciju potrebne su posebne dozvole, a konkurencija je velika u većim gradovima. Manji igrači se često opredeljuju za rad kao subagenti već postojećih agencija. To zahteva manje ulaganja, ali i donosi manje provizije. Preporučljivo je dobro istražiti tržište i specijalizovati se za neku nišu, na primer avanturistička putovanja ili ciljane destinacije.

Proizvodnja - testenina, toalet papir, przionica kafe

Proizvodna delatnost uvek privlači jer stvara dodatnu vrednost. Proizvodnja testenine ili rezanaca može biti započeta sa relativno skromnim ulaganjima, a tržište za domaće proizvode raste. Proizvodnja toalet papira zahteva mašinu i obezbeđivanje plasmana, ali je potrošna roba široke upotrebe. Przionica kafe je specifična delatnost koja zahteva obuku i nabavku opreme, ali može dobro raditi u mestima gde nema konkurencije. U svim proizvodnim delatnostima ključni su kvalitet sirovina, redovna nabavka i pouzdani kupci.

Butik - garderoba i obuća

Prodaja tekstila je teška zbog visoke konkurencije i čestih promena mode. Zalihe mogu biti veliki finansijski teret ako se roba ne prodaje. Zato se preporučuje pažljiv izbor asortimana, rad sa proverenim dobavljačima i jasna ciljna grupa. Online prodaja preko društvenih mreža može smanjiti troškove zakupa i omogućiti testiranje tržišta pre otvaranja fizičke radnje.

Knjižara

Prodaja knjiga i kancelarijskog materijala može biti stabilna ako je lokacija dobra i ako se ponuda prilagodi potrebama lokalne zajednice. Saradnja sa izdavačima se obično uspostavlja na osnovu ugovora o distribuciji ili kupovini sa rabatom. Mnoge knjižare danas kombinuju prodaju knjiga sa kancelarijskim materijalom, poklon programom i sitnicama za kuću kako bi povećale promet.

8. Online prodaja i kataloška prodaja

Internet prodaja je postala nezaobilazan kanal za mnoge preduzetnike. Prednost je nizak početni trošak - nema zakupa lokala, a promocija se može obaviti preko društvenih mreža. Ipak, i online prodaja podleže pravilima poslovanja: potrebna je registracija delatnosti, vođenje evidencije i izdavanje računa. U praksi, mnogi početnici rade bez registracije, ali to sa sobom nosi rizik od kazni, te se preporučuje legalan okvir čim se steknu uslovi.

Kataloška prodaja, uključujući proizvode za ličnu negu, odeću i nakit, može biti dopunski izvor prihoda, ali treba realno sagledati visinu zarade. Ne može svako biti uspešan prodavac, a pritisak na porodicu i prijatelje nije uvek prijatan. Takođe, treba biti obazriv prema ponudama koje obećavaju velike zarade bez ulaganja - najčešće se radi o mrežnom marketingu gde je stvarna zarada mnogo manja od obećane.

9. Subvencije, krediti i programi podrške

Za pokretanje sopstvenog posla postoje različiti programi podrške. Javni zavodi za zapošljavanje povremeno raspisuju konkurse za dodelu subvencija za samozapošljavanje. Iznos je u nekom periodu bio oko 160.000 dinara, a uslovi su obično bili: prijava na evidenciju nezaposlenih duže od mesec dana, obuka za preduzetnike, izrada biznis plana i posedovanje neke imovine ili žiranta. Sredstva su bespovratna, ali postoji obaveza poslovanja u trajanju od godinu dana i redovno plaćanje doprinosa.

Osim toga, pojedine opštine nude start up kredite sa grejs periodom od 12 meseci, kao i besplatne savetničke usluge. Vredi se raspitati u lokalnoj samoupravi i u kancelarijama za mlade, jer se programi stalno menjaju.

Važno je naglasiti da se subvencionisana sredstva ne mogu koristiti za bilo koju delatnost. Na primer, prodajne delatnosti (trgovina, butici, prodavnice) često se ne kvalifikuju, dok proizvodne i zanatske delatnosti imaju prednost. Pre podnošenja prijave obavezno se konsultujte sa savetnikom ili proverite uslove konkursa.

10. Najčešće greške početnika i kako ih izbeći

Na osnovu iskustava ljudi koji su prošli kroz pokretanje i vođenje sopstvenog biznisa, mogu se izdvojiti najčešće greške:

• Ulazak bez finansijske rezerve. Mnogi računaju da će promet odmah pokriti troškove, pa nemaju štek za prve mesece. Realno je planirati period od jedne do dve godine za stabilizaciju.
• Mešanje ličnog i poslovnog novca. Kada novac prođe kroz kasu, lako je poverovati da je sve dobit. Zapravo, deo tog novca pripada za robu, poreze, doprinose i buduće troškove. Bez discipline, radnja može ostati bez sredstava za nabavku.
• Preveliko ulaganje u enterijer. Lepe vitrine i reklame su važne, ali ne treba da pojedu veći deo budžeta. Prvo treba obezbediti robu i tekuće poslovanje.
• Zanemarivanje naplate potraživanja. Ako prodajete na odloženo plaćanje pravnim licima, naplata može biti veliki problem. Preporučljivo je raditi sa proverenim kupcima ili uz avans.
• Nerealna očekivanja. Mnogi uđu u posao misleći da će brzo zarađivati, a kad to izostane, odustanu. Potrebno je vreme, upornost i spremnost na prilagođavanje.
• Rad „na crno“. Iako kratkoročno može doneti uštedu na porezima, dugoročno nosi rizik od inspekcija, kazni i nemogućnosti da se poslovanje proširi ili dobije kredit.

11. Kako pronaći dobavljače i robu

Pronalaženje dobavljača je često jedan od najvećih izazova za početnike, ali u praksi je to rešivo. Za prehrambenu robu postoje veleprodaje koje nude širok asortiman. Za garderobu, mnogi kupuju u inostranstvu (najčešće Turska, Mađarska) ili na domaćim veleprodajnim mestima. Za zanatske proizvode, repromaterijal se može nabaviti od specijalizovanih prodavnica.

Kod odabira dobavljača treba obratiti pažnju na:

• cene i rabate;
• minimalne količine za porudžbinu;
• rokove isporuke i način dostave;
• mogućnost povrata neprodate robe;
• svežinu i kvalitet (kod hrane).

Korisno je imati više dobavljača kako biste izbegli zavisnost od jednog i obezbedili konkurentne cene.

12. Planiranje i izrada biznis plana

Bez obzira da li aplicirate za subvenciju ili ne, biznis plan je koristan alat. On vam pomaže da jasno sagledate:

• šta tačno želite da radite;
• ko su vaši kupci i konkurencija;
• koliki su početni troškovi i fiksni mesečni rashodi;
• koliki promet vam je potreban da biste bili na nuli;
• odakle ćete nabavljati robu ili materijal;
• kako ćete se promovisati.

Izrada biznis plana ne mora biti komplikovana. Dovoljno je da na papir stavite realne brojke i pretpostavke. To vam može pomoći da izbegnete skupe greške i da imate putokaz u početnom periodu.

13. Značaj lokacije i ciljne grupe

Lokacija često presuđuje uspeh. Za trgovinu je ključno da bude u blizini mesta gde se kreću potencijalni kupci, ali ne uvek u centru - ponekad je bolje manje mesto sa manje konkurencije i nižim zakupom. Za uslužne delatnosti, lokacija je važna zbog dostupnosti, ali se mušterije često zadržavaju i nakon promene adrese ako su zadovoljne.

Ciljna grupa se može odrediti prema vrsti proizvoda ili usluge. Na primer, prodavnica zdrave hrane će privući ljude koji brinu o ishrani, dok će jeftina poslastičarnica privući porodice sa decom. Prilagodite asortiman i cene očekivanjima kupaca.

14. Zaključak: odluka je pola puta

Otvaranje firme u Srbiji je proceduralno dostupno i relativno brzo. Ključni izazov nije u papirologiji, već u izgradnji održivog poslovanja. Potrebno je realno planirati troškove, obezbediti rezervu za prve mesece, istražiti tržište i biti spreman na prilagođavanje. Iskustva pokazuju da nema univerzalnog recepta - neko uspe sa piljarom, neko sa proizvodnjom, neko sa salonom usluga. Zajednički imenitelj uspeha su upornost, disciplina i spremnost da se uči.

Ako ste odlučili da krenete, ne dozvolite da vas obeshrabre priče o krizi ili neuspesima. Svaki biznis je rizik, ali i prilika. Uz dobru pripremu, pošten rad i jasnu viziju, sopstveni posao može postati ne samo izvor prihoda, već i izvor ličnog zadovoljstva i slobode. Najvažnije je početi - korak po korak, bez žurbe, ali sa odlučnošću.