Sve što treba da znate o crkvenom venčanju: Vodič kroz proceduru i česte nedoumice

Planiranje venčanja predstavlja jedan od najlepših, ali i najkompleksnijih trenutaka u životu. Kada se uz gradjansku ceremoniju želi i crkveno venčanje, mladenci se često susreću sa brojnim pitanjima, nedoumicama i ponekad kontradiktornim informacijama. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli proceduru, razreši najčešće dileme i pruži praktične savete zasnovane na iskustvima, kako biste vaš veliki dan doživeli u punom miru i radosti.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja koje muči parove je u kojoj crkvi imaju pravo da se venčaju. Postoji široko rasprostranjeno, ali ne i uvek tačno uverenje da se venčanje mora obaviti u crkvi mladoženjine parohije. U praksi, stvari su mnogo fleksibilnije.

Prema crkvenim propisima, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili manastiru, uz saglasnost nadležnog sveštenika te crkve. Međutim, postoji važan administrativni korak: mladoženja (a po praksi često i mlada) treba da pribavi odobrenje od svog parohijskog sveštenika za venčanje u drugoj parohiji. Ovo odobrenje je pismena ili usmena saglasnost da se par može venčati. Bez obzira na to što mladoženja možda nikada nije lično sreo svog paroha, on je i dalje zvanično pripadnik te parohije i treba da se obrati njemu za ovu dozvolu.

Dakle, ako želite da se venčate u mladinoj, omiljenoj crkvi, a mladoženja pripada drugoj parohiji, postupak je sledeći: prvo se dogovorite sa sveštenikom u željenoj crkvi o terminu. Zatim, mladoženja se javlja svom parohijskom svešteniku i traži odobrenje za venčanje u toj drugoj crkvi. Nakon što se to reši, glavni obred obavlja sveštenik koji dolazi iz mladoženjine parohije, ili se, uz dogovor, može venčati sveštenik mladine crkve, ali uz pomenutu pismenu saglasnost.

U nekim slučajevima, posebno u većim gradovima, postoji praksa da crkva naplaćuje određenu taksu za "promenu parohije" ili korišćenje crkve od strane onih koji joj ne pripadaju. Ova tarifa varira od crkve do crkve i može biti fiksna ili dobrovoljna.

Predbračni ispit: Šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan korak pre samog venčanja. Ovo nije ispit u školskom smislu reči, već svečani razgovor sa sveštenikom. Cilj mu je da se utvrdi da li postoje bilo kakve kanonske smetnje za brak (kao što je blisko srodstvo) i da se mladence uputi u svetost i značaj bračne zajednice.

Na ovom sastanku, koji obično traje oko pola sata, mladenci i njihovi kumovi donose svoje crkvene krštenice. Sveštenik će vas pitati nekoliko pitanja: da li stupate u brak svojom voljom, da li ste se ikada ranije venčavali u crkvi, da li verujete u Boga. Često će vas uputiti da naučite osnovne molitve (na primer, "Vera", "Nadaju" i "Ljubav" ili "Oče naš"). Ovaj razgovor je prilika da se sa sveštenikom dogovorite i oko svih detalja ceremonije.

Predbračni ispit se obično polaže nekoliko nedelja pre venčanja, a po završetku dobijate potvrdu koja se predaje svešteniku koji će obavljati venčanje.

Šta je potrebno za sam obred venčanja?

Za ceremoniju je potrebno obezbediti nekoliko predmeta koji imaju simboličko značenje:

• Venčani peškir (platno): Dugi oko 1.7m i širok oko 0.5m. Njime će vam sveštenik za vezati ruke tokom obreda, što simbolizuje zajedništvo.
• Venčane sveće: Obično četiri, po dve za svakog mladenca. Mogu biti ukrašene.
• Pehar (časa) i vino: Obično crno vino iz koga ćete piti tokom obreda, simbolizujući zajedničku sudbinu.
• Venčane krune ili venci: Tradicionalno, crkva ima metalne krune koje se stavljaju na glavu. Sve češće je dozvoljeno da se one zamene venčićima od prirodnog cveća, ali ovo je potrebno unapred dogovoriti sa sveštenikom.
• Burme: Par narukvica koje mladenci međusobno razmenjuju. Obično ih kupuju kumovi, ali to može uraditi i sam par.

Važno je proveriti sa svojim sveštenikom šta tačno traži, jer ponekad crkve već imaju neke od ovih predmeta (npr. pehar).

Kumovi: Ko može biti i koje su njihove obaveze?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju veoma važnu ulogu. Oni drže krune nad glavama mladenaca tokom dela ceremonije i svedoče njihovom zavetu. Uslovi za kumove su:

• Moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi (ili, u slučaju mešovitih brakova, po dogovoru).
• Ne moraju biti u braku jedan sa drugim. Sasvim je uobičajeno da mlada bira svog najboljeg prijatelja za kumu, a mladoženja svog druga za kuma.
• Prema starim običajima, trebalo bi da budu različitog pola od mladenca (muškarac za mladoženju, žena za mladu), ali ovo pravilo se danas često ne poštuje striktno.
• Postoje regionalni običaji da kumovi ne smeju biti u krvnom srodstvu sa mladencima, ali i ovo je predmet dogovora.

Kumovi su dužni da prisustvuju predbračnom ispitu sa svojim krštenicama i da pomažu u organizaciji same ceremonije. Tradicionalno, oni su i nosioci određenih troškova (burme, sveće, peškir), ali danas se to često rešava na drugi način.

Troškovi crkvenog venčanja: Šta možete očekivati?

Ovo je oblast sa najvećim varijacijama i izvor je mnogih zabrinutosti. Ne postoji jedinstveni, zvanični cenovnik. Troškovi zavise od:

• Eparhije i konkretne parohije. Cene u Beogradu, Novom Sadu ili manjem mestu mogu biti drastično različite.
• Toga da li pripadate toj crkvi. Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, često postoji fiksna taksa za korišćenje prostora.
• Sveštenika. Sveštenici žive od priloga vernika. Iznos koji se njima daje (često u koverti na kraju ceremonije) varira. Neki sveštenici će naznačiti željeni iznos (npr. 50-100 evra), drugi će reći "koliko možete", a treći neće ništa reći, prepuštajući vama da odlučite.
• Dodatnih usluga. Ako želite da angažujete crkveni hor umesto pevača-crkvenjaka, to podiže cenu za još 50 do 200 evra, u zavisnosti od hora.

Preporuka je da se sve unapred dogovori i pitanje novca razgovara otvoreno. Pitajte sveštenika: "Poštovani, kakva je procedura oko naknade za crkvu i za vas?" Na taj način izbegavate neprijatna iznenađenja na sam dan venčanja.

Zabranjena vremena za venčanje: Postovi i praznici

Pravoslavna crkva ne dozvoljava venčanja u vreme velikih višednevnih postova:

• Božićni post (28. novembar - 6. januar)
• Uskršnji (Veliki) post (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa)
• Petrovdanski (Apostolski) post (promenljivog početka, završava se 11. jula)
• Gospojinski post (14. - 27. avgusta)

Takodje, venčanja se ne obavljaju sredom i petkom (kao danima posta), kao ni na određene velike praznike. U nekim izuzetnim slučajevima (npr. hitna trudnoća, odlazak u inostranstvo) može se podneti molba vladici za dozvolu, ali to nije uobičajena praksa. Uvek proverite crkveni kalendar pre odabira datuma.

Česte nedoumice i pitanja

Da li moram prvo građansko pa crkveno venčanje? Ne, redosled nije bitan. Važno je da su oba obavljena. Mnogi parovi se prvo venčaju u crkvi intimno, a potom slave sa gostima uz građansku ceremoniju, ili obrnuto.

Može li se venčati u manastiru? Da, mnogi manastiri dozvoljavaju venčanja. Procedura je ista, a često su monasi i monahinje skromniji po pitanju naknada. Međutim, treba poštovati strožija pravila ponašanja i odeće (skromniji dekolteti, pokrivena ramena).

Šta ako je jedan od nas druge vere? Venčanje mešovitog braka je moguće. Obično se od partnera druge vere traži usmena izjava da neće sprečavati drugog da se moli i da će deca biti vaspitana u pravoslavnoj veri. Za ovakva venčanja često je potrebna i saglasnost vladike. Najbolje je direktno razgovarati sa sveštenikom.

Da li mlada mora da nosi veo? Preporuka je da ima nešto na glavi (veo, marama, cvetni venac), ali to nije stroga obaveza. Bitnije je da odeća bude pristojna - izbegavati previše kratke suknje i duboke dekoltee.

Koliko traje ceremonija? Sam čin venčanja traje između 30 i 45 minuta, zavisno od brzine sveštenika i toga da li imate hor.

Važni saveti za bezbrižan dan

1. Komunikacija je ključ. Sve što vam nije jasno, pitajte sveštenika. Od cene do redosleda ulaska u crkvu.

2. Organizujte se na vreme. Zakazujte termin u crkvi nekoliko meseci unapred, pogotovo ako je reč o popularnim crkvama ili sezoni venčanja (maj, jun, septembar).

3. Uživajte u suštini. Iako se mnogo brine oko organizacije, fotografija i gostiju, pokušajte da se u tom trenutku usredsredite na duhovni značaj trenutka - svetu tajnu braka koju primate. To je srž svega.

4. Budite spremni na male promene. Svaki sveštenik ima svoj način služenja. Ponekad će vas zamoliti da uđete zajedno, a ne da vas otac predaje. Ponekad će tražiti samo dve sveće. Budite fleksibilni.

Venčanje u crkvi treba da bude ispunjeno lepotom, mirom i duhovnošću. Nadamo se da će vam ovaj vodič pomoći da se oslobodite nepotrebnih briga i da svoju pažnju usmerite na ono što je zaista važno - početak vašeg zajedničkog