Kako izabrati digitalni fotoaparat - kompletan vodič za početnike i napredne

Do pre nekoliko godina o digitalnim fotoaparatima mogli smo samo da sanjamo - danas su dostupni gotovo svima. Ogromna ponuda na tržištu, razni proizvođači i raspon cena često zbunjuju kupce. Od običnih kompaktnih modela sa AA baterijama, do naprednih uređaja sa punjačem i vrhunskom optikom, izbor nikada nije bio veći. Međutim, prava dilema nastaje kad treba odlučiti na šta posebno obratiti pažnju, osim broja megapiksela i količine memorije.

Ovaj vodič je osmišljen da vam pomogne da pronađete aparat koji je najkompatibilniji sa temom vaših potreba - bez obzira da li ste apsolutni početnik ili neko ko želi da unapredi svoje fotografsko umeće.

Megapikseli - manje je ponekad više

Prvo na šta većina pomisli jeste broj megapiksela. Uverenje da „što više megapiksela - to bolje“ delimično je tačno, ali nije presudno za svakodnevnu upotrebu. Aparati sa 3,2 ili 4 megapiksela prave odlične fotografije formata 10x15 cm, a modeli od 6 do 8 megapiksela sasvim su dovoljni i za veće izrade. Više od 10 megapiksela retko će vam zatrebati, osim ako ne planirate štampu velikih postera ili bilborda. Kvalitet senzora i optike daleko je važniji od golih brojki.

Primer iz prakse: dva fotoaparata sa istim brojem megapiksela mogu dati potpuno drugačije rezultate - jedan će praviti oštre, prirodne boje, dok će drugi proizvoditi zrnaste i mutne slike. Zato uvek gledajte ko stoji iza proizvodnje: kompanije sa dugogodišnjim iskustvom u izradi optike (poput Canon-a, Nikon-a, Olympus-a, Fuji-ja, Pentax-a) obično nude vrhunski kvalitet slike.

Optički zum - srce svakog aparata

Dok je optički zum ključan za približavanje objekata bez gubitka kvaliteta, digitalni zum je čist marketinški trik. Digitalni zum jednostavno uveličava centralni deo slike - isto kao kad biste na računaru kropovali fotografiju i povećali je. Rezultat je mutna, pikselizovana slika. Zato mnogi iskusni korisnici savetuju: „digitalni zum nemojte ni da uzimate u obzir - to je katastrofa.“

Optički zum od 3x je danas standard, ali ako često fotografišete udaljene motive, potražite modele sa 5x, 10x ili čak i više. Ipak, imajte na umu da veći zum zahteva stabilniju ruku ili upotrebu stativa, jer i najmanji pokret postaje vidljiv. Srećom, mnogi aparati danas nude optičku stabilizaciju slike koja pomaže da snimci ostanu oštri.

Baterije - obične ili punjive? To je pitanje

Jedna od ključnih tačaka o kojoj se često raspravlja jeste vrsta baterija. U prodaji postoje digitalni fotoaparati sa običnim (alkalnim) baterijama - oni su obično jeftiniji. Međutim, iskustva govore da obične baterije ne mogu izdržati ni pet fotografija ako se koristi blic ili pregleda displej. Zato je ulaganje u komplet sa punjačem i punjivim baterijama dugoročno isplativije. Litijum-jonske (Li-Ion) baterije su sada gotovo standard u kvalitetnijim aparatima: lagane su, pune se brzo i traju čitav dan intenzivnog fotografisanja - često i do 330 snimaka bez problema.

Ako se opredelite za aparat na AA ili AAA baterije, obavezno kupite kvalitetne punjive baterije velikog kapaciteta (npr. 2500 mAh ili više) i punjač. Takođe, preporuka je da uvek imate rezervni par: „najbolja varijanta je da kupite četiri baterije - dve plus dve rezervne.“ I ne zaboravite: punjive baterije se prazne i kad se ne koriste, pa ih napunite neposredno pre važnog događaja.

Formiranje baterija i održavanje

Prilikom prve upotrebe, dobro je baterije isprazniti do kraja pa ih puniti bez prekidanja, i ponoviti taj ciklus bar tri puta. Na taj način one postižu puni kapacitet. Iako većina punjača signalizira kraj punjenja, ostavite ih još sat vremena - tako piše u većini uputstava. Izbegavajte dopunjavanje baterija koje nisu potpuno prazne; to skraćuje njihov vek. U proseku, kvalitetne punjive baterije izdrže i do 1000 ciklusa punjenja.

Ekran, tražilo i ergonomija

Veliki LCD ekran olakšava kadriranje i pregledanje slika, ali i troši bateriju. Neki aparati imaju i tražilo (ono malo okce kao na analognim modelima) - isključivanjem displeja i korišćenjem tražila možete drastično produžiti radni vek baterije. Ako ste često u pokretu, ergonomija je presudna: aparat mora udobno da leži u ruci, sa dobro postavljenim tasterima, naročito ako jednom rukom držite dete a drugom fotografišete.

Video zapis - više od dopunske funkcije

Mnogi digitalni aparati snimaju video, ali tu postoji velika razlika u kvalitetu. Ono na šta treba obratiti pažnju jesu rezolucija video zapisa i broj frejmova po sekundi (fps). Minimum za koliko-toliko gledljiv snimak je 640x480 piksela pri 30 fps-a. Vrednosti ispod 30 fps (npr. 15 fps) daju seckav video, naročito pri snimanju pokreta. Ako želite da video bude zaista dobar, potražite aparat sa HD rezolucijom (1280x720 piksela) i 30 ili više fps-ova. I obavezno proverite da li aparat snima i zvuk - neki stariji modeli nemaju mikrofon.

Memorijska kartica i formatiranje

Uz aparat obično dobijete malu karticu od 16 MB ili 32 MB, što je dovoljno za dvadesetak fotografija srednje rezolucije. Obavezno kupite dodatnu karticu - danas su kartice od 2 GB, 4 GB ili više, pristupačne i omogućavaju bezbrižno fotografisanje. Nakon prebacivanja slika na računar ili narezivanja na CD/DVD, formatirajte karticu u samom aparatu. Time se uklanjaju svi podaci, resetuje se datotečni sistem i produžava vek kartice. Savet: nemojte stalno brisati slike pojedinačno - s vremena na vreme kompletno formatiranje osveži karticu i spreči greške.

Korisni režimi - noćni mod, makro i scene modovi

Većina modernih aparata ima brojne automatske režime koji olakšavaju slikanje u specifičnim uslovima. Evo najvažnijih:

Noćni mod

Ikona je najčešće Ajfelova kula, dete i mesec ili zvezda. Ovaj režim omogućava fenomenalne fotografije u mrklom mraku, jer prilagođava otvor blende i dužinu ekspozicije. Noćna panoramama ispada impresivno, često bolje nego po danu. Međutim, da bi se izbeglo zamućenje, aparat treba postaviti na stabilnu podlogu ili stativ - i najmanje pomeranje ruke biće uhvaćeno. Takođe, proverite da pred vama nema bliskih objekata (stub, osoba) jer će blic osvetliti njih a ne udaljene detalje.

Makro mod (cvetić)

Kad fotografišete izbliza - cveće, nokte, hranu, sitne predmete - uključite makro mod. On omogućava oštar fokus na udaljenosti od svega nekoliko centimetara. Neki aparati imaju i super makro za fotografisanje na 1 cm razdaljine. Ne zaboravite da posle snimanja vratite mod na normalan, jer će inače svi ostali snimci biti mutni.

Ostali scene modovi

Tu spadaju opcije za portret, pejzaž, sport, snimanje vatrometa, zalaska sunca, hrane, plaže/snega. Zaista je preporučljivo da ih koristite umesto potpuno automatskog režima - aparat će sam podesiti balans belog, oštrinu i otvor blende. Takođe, redukcija crvenih očiju (obicno mala ikonica oka) predstavlja važnu stavku kada fotografišete ljude direktno blicem.

Kvalitet objektiva i senzora - ono što ne piše na kutiji

Jedno od nepisanih pravila glasi: „Mega pikseli nisu važni koliko je važna optika.“ Aparati sa Carl Zeiss sočivima, Leica objektivima ili Nikon Nikkor staklom prave osetno bolje slike čak i sa manjim brojem megapiksela. Isto tako, veličina senzora igra veliku ulogu - veći senzor hvata više svetla i smanjuje šum (zrnastost) pri višim ISO vrednostima. Zato je Canon PowerShot serija često hvaljena, dok Olympus i Fuji imaju svoju vernu publiku. Obratite pažnju i na to da li proizvođač ima istoriju u pravljenju optike, a ne samo u elektronici.

Najčešće greške pri kupovini

• Fokusiranje samo na megapiksele: kao što smo objasnili, nisu sve.
• Zanemarivanje baterije: jeftiniji model sa alkalnim baterijama može na kraju koštati više zbog stalne kupovine baterija.
• Neproveravanje video mogućnosti: mnogi se razočaraju kad shvate da im aparat snima bez zvuka ili samo 15 fps.
• Odsustvo ručnog isprobavanja: aparat mora da vam leži u ruci - ergonomija je subjektivna stvar.
• Kupovina na osnovu digitalnog zuma: to je obmana; gledajte isključivo optički.

Preporuke za različite budžete i namene

Bez obzira na to koliko para izdvajate, tržište nudi solidne opcije:

Do 100 evra: mogu se naći solidni kompaktni aparati poput Praktica, Fuji FinePix JX, ili stariji modeli Canon PowerShot A serije. Iako tu nemate najnovije funkcije, osnovne potrebe (porodične slike, putovanja) biće zadovoljene. Tražite modele sa optičkim zumom od 3x i Li-Ion baterijom.

Od 100 do 200 evra: ovo je „slatka tačka“ za većinu amatera. Canon PowerShot A1000, A2000, A3000 serija, Nikon Coolpix L ili S serija, Olympus mju i FE serija - svi nude odličnu sliku, dobar optički zum i video. Canon IXUS serija (npr. 85 IS, 95 IS) donosi i kompaktno metalno kućište i odličan auto-mod. Sony Cyber-shot modeli sa Carl Zeiss optikom i 7-8 megapiksela takođe su odličan izbor. Ovde obično dobijate i stabilizaciju slike.

Preko 200 evra: ulazite u svet naprednih prosumera i poluprofesionalnih aparata. Fuji FinePix S serija, Canon PowerShot SX, Nikon Coolpix P serija nude ogromne optičke zumove (15x, 20x, pa i više) i mogućnost ručnih podešavanja. Za one koji razmišljaju o izmenjivim objektivima, polovni DSLR poput Canon EOS 450D ili Nikon D3000/D5000 sa kit objektivom mogu se naći za oko 300-500 evra - to je već ozbiljna igra koja zahteva želju za učenjem.

Kako održavati aparat i izbeći česte probleme

Mnogi problemi nastaju zbog nepažljivog rukovanja. Evo nekoliko zlatnih pravila:

Memorijske kartice: vadite ih iz aparata tek kada je aparat isključen. Redovno formatiranje (jednom mesečno) čuva karticu od grešaka. Nikad ne vadite karticu dok aparat piše ili čita podatke.

Blic i crvene oči: ako fotografišete ljude, obavezno uključite redukciju crvenih očiju - mada ni ona nije uvek 100% efikasna. Kad slikate kroz staklo (izlog, u muzeju), isključite blic da izbegnete odsjaj.

Čuvanje i nošenje: torbica bi trebalo da bude dovoljno velika za aparat, dodatnu karticu i rezervne baterije. Izbegavajte da baterije dodiruju metalne delove aparata; čuvajte ih u odvojenom džepu.

Padovi i vlaga: digitalni aparati nisu neuništivi. Postoje modeli sa ojačanim kućištem, ali ni oni ne podnose višestruke padove na beton. Pesak i morska voda su posebno opasni; ako vam aparat upadne u pesak, ne pokušavajte sami da ga rastavite - odnesite ga u servis.

Obnavljanje izbrisanih fotografija

Ako slučajno obrišete slike, postoji šansa za povrat pomoću specijalizovanih programa za oporavak podataka (recovery alati). Međutim, oni retko bivaju besplatni i ne garantuju stopostotni uspeh. Najbolja prevencija je redovno kopiranje fotografija na računar ili eksterni disk i formatiranje kartice tek nakon što ste sigurni da su sve slike bezbedno sačuvane.

Zaključak - mudar izbor je moguć

Digitalni fotoaparat je divan predmet - bilo da ga dobijete na poklon od voljene osobe ili sami sebi priuštite. Uz malo istraživanja i razumevanja osnovnih pojmova, lako ćete pronaći model koji vam najviše odgovara. Ne dajte da vas zavedu brojevi megapiksela i digitalnog zuma. Fokusirajte se na optiku, bateriju, optički zum i ergonomiju. Upamtite i da su brendovi sa tradicijom u optici (Canon, Nikon, Olympus, Fuji, Pentax) uglavnom siguran izbor, ali i Panasonic, Sony i Samsung imaju svoje adute.

Na kraju, nije važno da li imate aparat od 5 ili 10 megapiksela - važno je da uhvatite trenutak, osmeh, pogled. Uživajte u fotografisanju i ne zaboravite: najbolji fotoaparat je onaj koji imate u rukama kad se desi nešto vredno pamćenja.